Koža – Građa, slojevi i funkcija

Koža je najveći ljudski organ koji obavija celu površinu tela i štiti nas od spoljašnjih faktora, bakterija i virusa. Sastoji se iz epidermisa, dermisa i hipodermisa ili potkožnog tkiva. Koža obavlja različite funkcije i igra veliku ulogu u regulaciji telesne temperature, osećaju dodira, sintezi vitamina D i izlučivanju toksina kroz znojne žlezde. Prosečno odraslo telo ima kožu koja zauzima 1.5 do 2m² ukupne površine tela i njena debljina je različita.

Građa i slojevi kože

Koža ima složenu strukturu koja se sastoji od tri osnovna sloja:

1. epidermis
2. dermis
3. hipodermis (masno, potkožno tkivo)

Sva tri sloja imaju svoju određenu ulogu u zdravlju i funkcionisanju čitavog tela.

1. Epidermis (spoljašnji sloj kože)

Epidermis je spoljni sloj kože koji možemo da dodirnemo i koji direktno dolazi u kontakt sa spoljašnjim okruženjem. Sastoji se od keratinocita, specijalnih ćelija koje proizvode keratin, protein koji koži daje čvrstinu i zaštitu.

Epidermis se sastoji od pet slojeva i svaki sloj ima svoju ulogu:

1. Bazalni sloj (stratum basale) – Ovo je najdeblji sloj epidermisa, koji u sebi sadrži ćelije koje se stalno obnavljaju i dele. Te ćelije se nazivaju keratinociti i pružaju konstantan izvor novih ćelija koje idu ka površini kože. Funkcija ovog sloja je regeneracija epidermisa.
2. Spinozni sloj (stratum spinosum) – U ovom sloju keratinociti počinju da se diferenciraju i ćelije postaju sve tanje. Funkcija ovog sloja jeste da doprinosi čvrstoći i otpornosti kože.
3. Granulozni sloj (stratum granulosum) – Ovde keratinociti počinju da gube svoja jezgra i postepeno se spremaju za odvajanje i ljuštenje. Uloga ovog sloja je da pravi zaštitu koja sprečava gubitak vode i štiti kožu od različitih spoljnih faktora.
4. Čisti sloj (stratum lucidum) – Nalazi se samo u određenim delovima kože, kao što si tabani i dlanovi. U ovom sloju su ćelije bez jezgra, ispunjene keratinom. Čisti sloj pojačava zaštitnu barijeru i doprinosi čvrstini kože tamo gde je iložena većem pritisku.
5. Rožnati sloj (stratum corneum) – Ovo je spoljašnji sloj epidermisa koji se sastoji od mrtvih ćelija koje su ispunjene keratinom. Ovakve ćelije otpadaju sa površine kože i zamenjuju ih nove iz dubljih slojeva.

Epidermis ima različite funkcije koje omogućavaju našem telu da pravilno funkcioniše. Deluje kao zaštitna barijera, jer sprečava ulazak mikroorganizama, hemikalija i ostalih štetnih elemanata u unutrašnjost tela. Održava temperaturu jer kontroliše isparavanje znoja i toplote i sprečava gubljenje tečnosti.

Nervni završeci koji se nalaze u epidermisu, omogućavaju nam osećaje kao što su dodir, pritisak, bol i promena temperature. Na osnovu toga možemo da reagujemo na određeni stimulans.

Epidermis se neprestano regeneriše putem procesa keratinizacije i upravo ovaj proces omogućava našoj koži da bude uvek zdrava i funkcionalna.

2. Dermis (srednji sloj kože)

Dermis je srednji sloj kože koji se nalazi ispod epidermisa i iznad potkožnog tkiva ili hipodermisa. On je debeo i elastičan i čine ga dva sloja:

1. Gornji ili papilarni sloj (stratum papillare) – Ovde se nalazi puno sitnih izbočina poznate kao papile. Ovaj sloj sadrži kapilare, limfne sudove i nervne završetke i upravo ti nervni završeci igraju veliku ulogu u osećajima kao što su dodir ili pritisak.
2. Donji ili retikularni sloj (stratum reticulare) – Donji sloj dermisa sadrži gustu mrežu kolagenskih i elastičnih vlakana. Vlakna doprinose elastičnosti kože, čvrstoći i otpornosti.

Dermis obavlja brojne funkcije koje se tiču očuvanja zdravlja i ravnoteže tela. Zbog svojih kolagenskih i elastičnih vlakana, daje koži čvrstoću i održava joj oblik i strukturu. Dermis ima vlakna koja se nalaze u gelastoj supstanci bogatoj hijaluronskom kiselinom. Ta supstanca zadržava vodu i tako održava volumen naše kože.

Krvni sudovi koji se nalaze u dermisu doprinose termoregulaciji jer se šire radi većeg protoka krvi kada je telo previše zagrejano i tako omogućuju veći gubitak toplote putem isparavanja znoja.

Dermis i epidermis ne mogu jedno bez drugog, i zajedno čine multifunkcionalnu strukturu koja služi da se održi zdravlje tela.

3. Hipodermis (potkožno tkivo)

Hipodermis ili potkožno tkivo, nalazi se ispod dermisa i predstavlja najdublji unutrašnji sloj kože. Njegova debljina i lokacija mogu da variraju u zavisnosti od dela tela i osobe.

Hipodermis je sastavljen od:

• vezivnog tkiva
• masnih ćelija (adipociti)
• krvnih sudova

Glavna komponenta hipodermisa su masne ćelije ili adipociti jer one skladište masti u obliku triglicerida. Igraju ulogu u regulaciji energetskog balansa i u održavanju telesne težine. Zato hipodermis igra važnu estetsku ulogu kada se govori o izgledu, jer količina masnog tkiva u organizmu utiče na oblik našeg tela.

Hipodermis ima ulogu u regulisanju telesne temperature jer masno tkivo pomaže u zadržavanju toplote ili hlađenju tela i zajedno sa dermisom i epidermisom, igra važnu ulogu u termoregulaciji, skladištenju masti, estetici tela kao i celokupnom zdravlju organizma.

Osnovne funkcije kože

Kao najveći organ u ljudskom telu, koža je od izuzetnog značaja i ima razne funkcije koje su od suštinskog značaja za održavanje zdravlja i pravilno funkcionisanje organizma. Neke od osnovnih funkcija kože su:

1. Zaštita tela od spoljašnjih faktora – Koža štiti telo od bakterija i virusa, štetnih hemikalija, UV zračenja i fizičkih povreda. Spoljni sloj kože, epidermis, u sebi ima ćelije koje stvaraju barijeru i tako sprečavaju bakterije i viruse da prodru u kožu.
2. Termoregulacija – Najvažnija funkcija koju koža ima jeste održavanje telesne temperature. Putem znojenja, termoreceptora i skupljanju ili širenju krvnih sudova, naša koža pomaže i reguliše temperaturu tela.
3. Osećaj – Koža je bogata nervnim završecima koji prenose senzacije poput dodira, pritiska, bola i temperature. Zahvaljujući koži smo svesni svih ovih osećaja i svog okruženja, pa zbog toga uvek reagujemo na različite stimuluse.
4. Sinteza vitamina D – Vitamin D igra ključnu ulogu kada je reč o zdravlju kostiju i imunom sistemu organizma, a koža je uključena u proces stvaranja ovog vitamina kada je izložena sunčevoj svetlosti.
5. Izlučivanje (ekskrecija) – Koža putem znojenja eliminiše višak vode iz tela, i tako pomaže pri održavanju ravnoteže elektrolita. Lojne žlezde koje se nalaze na koži luče sebum, a on je prirodno ulje koje održava kožu uvek hidriranom i štiti je od isušivanja.
6. Estetika i socijalna komunikacija – Koža ima i važnu psihološku ulogu. Boja kože, mladeži, prisustvo neke alergije ili bolesti, mogu da utiču na to kako nas drugi ljudi percipiraju. Na osnovu različitih izraza lica i reakcija kože, poput osipa ili crvenila, ljudi prepoznaju različite vrste informacija i vezuju ih za određene emocije kao što je stid zbog crvenila ili rumenilo zbog uzbuđenja.
7. Regeneracija – Koža ima sposobnost regenerisanja, a to nam omogućava brže zarastanje rana i obnovu površinskih oštećenja.

Funkcije kože su veoma važne za pravilno funkcionisanje i opstanak našeg tela. Koža štiti unutrašnje organe od spoljnih faktora i ima ulogu u imunološkom odgovoru.

Ćelije kože

Postoji nekoliko različitih tipova ćelija koje se nalaze u koži. Najvažnije su:

1. Keratinociti – najbrojnije ćelije u koži koje čine veći deo epiderma i one su odgovorne za proizvodnju keratina koji štiti telo od spoljašnjih faktora
2. Melanociti – nalaze se u epidermu i odgovorne su za stvaranje pigmenta melanina koji štiti kožu od UV zračenja tako što apsorbuje i raspršuje sunčevu energiju
3. Merkelove ćelije – igraju ključnu ulogu u senzaciji dodira, nalaze se u epidermisu i ove ćelije su posebno osetljive na pritisak i pomoću njih uspevamo da razlikujemo različite površine i teksture

Ove ćelije zajedno funkcionišu i pomažu koži da obavlja niz različitih funkcija.

Boja kože

Koža se razlikuje u boji u zavisi od prisustva melanina, prirodnog pigmenta koji se proizvodi u melanocitima, ćelijama koje se nalaze u epidermisu. Igra ključnu ulogu u određivanju boje kože, kose i očiju kod ljudi.

Ključnu ulogu u određivanju koliko melanina će osoba proizvesti igra genetski faktor jer geni utiču na količinu i tip melanina koji se proizvodi.

Boja kože uvek varira, od svetlije do tamnije kože i evolucijski gledano, boja kože je prilagođena geografskim uslovima i količini izloženosti suncu.

Melanin je za naš organizam od ključnog značaja jer štiti kožu od UV zračenja i pomaže telu da se prilagodi različitim životnim uslovima.

Zaštita kože od sunca i UV zračenja

Zaštita kože od sunca je izuzetno važna jer preterano izlaganje suncu može da dovede do različitih oštečenja i oboljenja kože, preranog starenja, kao i rizika od nastanka raka kože.

Ulutraljubičasto (UV) zračenje predstavlja deo elektromagnetnog spektra sunčevog zračenja koje može da ima štetne efekte i ostavi posledice na zdravlje ljudi.

Evo nekoliko saveta o tome kako da zaštitimo svoju kožu od sunca i UV zračenja:

1. Zaštitne kreme – Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom štitimo našu kožu od takozvanih UV i UVB zraka. Preporučuju se kreme sa minimum 30 SPF. Krema se nanosi direktno na kožu celog tela i kada se prvi put namaže, preporučljivo je da se ponovi na svaka 2h.
2. Zaštitna odeća – Odeća sa dugim rukavima ili dugim pantalonama pruža dodatnu fizičku barijeru koja nas štiti od sunčevih zraka. Šešir pruža zaštitu našem licu, vratu i dekolteu.
3. Izbegavajte direktno izlaganje suncu – Sunce je najjače između 10 i 3 popodne i u tom periodu se uvek preporučuje dodatan oprez.
4. Izbegavajte solarijum – Veštačko zračenje je veoma štetno za kožu i može da poveća rizik od nastanka raka kože.
5. Redovne kontrole kože – Proveravajte svoju kožu kako biste ispratili ukoliko dođe do pojave novog mladeža ili osipa ili bilo koje kožne nepravilnosti. Što ranije se otkrije problem, veće su i bolje šanse za sprečavanje nastanka ozbiljnijih problema.

Važno je napomenuti da je zaštita od sunca važna cele godine, a posebno ukoliko živite u oblasti sa jakim sunčevim zračenjem.

Upravljanje različitim kožnim oboljenjima, bolestima i alergijama

Kožna oboljenja na telu predstavljaju različite promene na koži koje utiču na zdravlje. Upravljanje kožnim oboljenjima i alergijama zahteva određenu negu kao i pregled i konsultaciju sa lekarom, kako bi se obezbedilo adekvatno lečenje i sprečilo dalje širenje bolesti.

Najčešća kožna oboljenja su:

• Ekcem ili atopijski dermatitis
• Psorijaza
• Kontaktni dermatitis
• Akne

Svako kožno oboljenje ili alergija, zahtevaju individualni pristup lečenju, podvrgavanje različitim terapijama ili tretmanima radi poboljšanja stanja kože.

Pored alergija i rizičnih oboljenja, najčešća ozbiljna bolest kože je rak. Rak kože se javlja kada koža postane maligna, tj. kancerogena.

Postoje tri vrste raka:

1. karcinom bazalnih stanica
2. karcinom pločastih stanica
3. melanom

Najvažnija prevencija od raka kože jeste izbegavati izlaganje suncu tokom najjačeg sunčevog zračenja, kao i redovni pregledi kože i izbegavanje solarijuma.

Koža i proces starenja

Proces starenja kože može da se definiše kao kompleksan biološki fenomen i prirodan deo života, i sastoji se od niza različitih promena u strukturi, funkciji i izgledu kože. Glavni uzroci za starenje kože su:

1. Gubitak kolagena i elastina – dva glavna proteina koja posedujemo u koži jer daju čvrstoću, volumen i elastičnost, a procesom starenja, koža ih gubi, gubeći tonus, čime dolazi do pojave bora i opuštanja kože
2. Gubitak hidratacije – koža procesom starenja sve manje postaje sposobna da zadržava vlagu, a ukoliko nismo dovoljno hidrirani dolazi do perutanja, suvoće kao i smanjene glatkoće kože
3. Promene u slojevima kože – zbog promena u epidermisu i dermisu tokom procesa starenja, dolazi do pucanja krvnih sudova zbog kojih nastaju crne mrlje ili kapilari na površini kože
4. Gubitak masnog tkiva – tokom procesa starenja, masno tkivo polako postaje manje i to dovodi do opuštanja određenih delova tela kao što su obrazi ili jagodice
5. Svakodnevna izloženost suncu – kada je koža izložena sunčevim zracima oni oštećuju kolagen i elastin u koži, tako da se ubrzava proces starenja
6. Genetika – nasledni faktori igraju veliku ulogu kada je reč o starenju kože, jer osobe sa porodičnom istorijom pojave bora ili nekim drugim znakom starenja mogu da budu mnogo podložniji prevremenom starenju kože
7. Loše životne navike – pušenje, alkohol, stres, loš san i nedostatak nege doprinose prevremenom starenju kože

Postoje brojni tretman i estetske procedure kojima se ljudi podvrgavaju kako bi usporili proces starenja kože. Uvek je važno izabrati tretman koji odgovara potrebama pojedinca i tipu kože.

Neke od najpozantijih procedura koje mogu da poboljšaju izgled kože i da uspore pojavu starenja su:

• lifting lica – najpoznatija procedura podmlađivanja kože
• blefaroplastika – najčešća i najefektivnija estetska operacija korekcije kapaka
• podizanje obrva – korekcija koja ističe oči i doprinosi mlađem i svežijem izgledu kože
• liposukcija – najpoznatiji zahvat za uklanjanje masnih naslaga na koži
• laserska terapija – efektivan način za smanjenje bora i uklanjanje ožiljaka na koži
• botoks – najbolji način za privremeno smanjenje bora i finih linija kože
• zatezanje kože – efikasan način za eliminaciju potkožnih masti i mlađi izgled kože

Sve ove procedure zahtevaju profesionalni medicinski pristup i zato je bitno napomenuti da je uvek neophodno posavetovati se sa stručnim licem.

Saveti za pravilnu negu kože

Nega lica i tela su od ključne važnosti za naše zdravlje. Da biste očuvali svež izgled neophodno je da imate pravilnu negu kože, jer ona igra vitalnu ulogu u zaštiti tela od svih spoljašnjih faktora. Osnovni koraci za negu kože su:

1. Čišćenje – redovno čišćenje pomaže nam jer uklanja sve nečistoće i višak sebuma (masti) koje se tokom dana skupe na našoj koži
2. Nega – za pravilnu negu važno nam je da koristimo proizvode koji hrane, hidriraju i obnavljaju zdravlje kože i preporučuje se korišćenje razčičitih krema i tonika kako bi izbalansirali pH vrednost
3. Zaštita – prevencija za prevremeno starenje i oštećenja kože je obavezno korišćenje krema sa SPFom za zaštitu od UV i UVB zraka
4. Ishrana – voće, povrće, žitarice i zdrave masti poboljšavaju izgled i strukturu kože

Pravilna nega kože je dugoročan proces i važno je da imamo jasnu rutinu koje se svakodnevno pridržavamo kako bi videli rezultate i pomogli našoj koži da ostane zdrava, hidrirana i otporna na svakodnevne životne izazove.

Razumevanje funkcije i građe kože je važno za održavanje zdravlja

Naš najveći organ je koža koji nas štiti od infekcija, bakterija, virusa, UV i UVB zračenja i gubitka vode. Razumevnje kako koža funkcioniše je od ključnog značaja za naše zdravlje, a pravilno poznavanje njene strukture nam omogućava da pravimo odgovarajuće izbore koji će pomoći u održavanju ravnoteže, hidratacije i vitalnosti, sprečavajući pojavu različitih dermatoloških problema i čineći našu kožu mladolikom i besprekornom.