fbpx

Mastektomija – Odstranjivanje dojke – Vrste, oporavak, šta posle operacije

SADRŽAJ OVOGA SAJTA JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA, SVAKO KOPIRANJE, KORIŠĆENJE BILO KOJEG SADRŽAJA, DELA TEKSTA, FOTO ILI VIDEO MATERIJALA JE STROGO ZABRANJENO.

Mastektomija je hirurški zahvat potpunog odstranjivanje dojke

Mastektomija predstavlja operativni zahvat odstranjenja dojke pomoću kojeg se ona u celini uklanja zbog prevencije ili lečenja raka dojke. U savremenoj hirurgiji, ova procedura se uspešno obavlja gotovo vek i po i danas je pouzdana, efikasna i po pacijentkinju sigurna metoda tretmana kancera dojke.

Šta je mastektomija i zbog čega se ona radi?

Mastektomija je stručan medicinski izraz za operaciju kojom se hirurški vrši odstranjivanje dojke (detaljnije na linku onk.ns.ac.rs). Tokom tog zahvata, amputira se celokupno tkivo dojke zajedno sa bradavicom, areolom (pigmentiranom kožom oko bradavice), kao i delovima okolnih tkiva.

Dojka se odstranjuje ukoliko je žena obolela od raka dojke ili se nalazi u izuzetno visokom riziku od pojave kancera grudi.

Izgled nakon mastektomije
Nakon mastektomije

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rak dojke je danas najrasprostranjenija onkološka bolest na svetu. U zapadnim zemljama, jedna od osam žena dobiće ovu bolest tokom života. Upravo zbog toga, moderna medicina ulaže ogromne resurse u prevenciju i lečenje ove forme raka, a mastektomija je jedan od najefikasnijih načina sprečavanja nastanka i njegovog lečenja.

Značaj i razvoj mastektomije kroz istoriju i danas

Rak grudi je pojava stara koliko i čovečanstvo. Staroegipatski vračevi, lekari Stare Grčke i Antičkog Rima i hirurzi srednjovekovne Evrope znali su i obavljali – svako na svoj način – mastektomiju kao metod lečenja tumora dojke, a u skladu sa znanjima koja su im u tim vremenima bila dostupna.

I sam termin ‘mastektomija’ je star par hiljada godina – u poznatom antičkom mitu o ženama ratnicama, one se nazivaju Amazonkama, što je kovanica nastala od staročrkih reči “a – bez” i “mazos – grudi”. 

Prvi lekar koji je mastektomiji pristupio na naučni i sistematičan način i time krajem XIX veka izvršio revoluciju u ovog grani medicine bio je Amerikanac Vilijam Halsted po kojem je tehnika uklanjanja dojke nazvana (Halstedova) radikalna mastektomija.

Dr Halsted je prvi definisao principe radikalne mastektomije
Standardi mastektomije dr Halsteda važili su punih 7 decenija

Tehnika koju je on razvio i usavršio bila je apsolutni standard koji se primenjivao u čitavom svetu gotovo sedamdeset godina. Znanja i iskustva koja su on i njegovi sledbenici stekli ugrađena su u današnje metode mastektomije i njegovo ime se i danas sa poštovanjem pominje u domenu plastične hirurgije.

Mastektomija kao metoda prevencije i lečenja raka dojke

Obično se mastektomija posmatra kao metoda uklanjanja već postojećih tumora. Međutim, razvoj genetike doneo nam je nova saznanja u vezi sa sprečavanjem nastanka raka grudi, tako da se u tačno definisanim okolnostima mastektomija preporučuje i kao metoda prevencije nastanka kancera dojke.

Preventivna mastektomija

Za preventivnu (preemptivna, profilaktička) obostranu amputaciju dojki šira javnost je prvi put saznala tek 2013, kada se holivudska zvezda Anđelina Džoli odlučila na ovaj korak.

Iako je tada označena kao izuzetno kontroverzna (“hirovita”, “neuravnotežena”), njena odluka bila je u potpunosti medicinski opravdana, a ujedno je podigla svest o visokom riziku za oboljevanje od raka dojke kod određene grupe žena i kako ga umanjiti (eliminisati).

Izuzetno visoke šanse da tokom života dobiju maligni tumor dojke imaju žene koje imaju mutaciju na BRCA1 i BRCA2 genima. Da hromozomi žene nose ove mutacije može da ukaže njena porodična anamneza (istorija bolesti) – ukoliko je u njenoj familiji bilo više slučajeva raka dojke ili jajnika, šanse da mutacija postoji penju se do 40%.

Prema najnovijim istraživanjima (link ka cancer.gov), 55 – 72% žena koje naslede zloćudnu varijantu BRCA1 gena i 45 – 69% žena koje rođenjem dobiju nepoželjnu mutaciju BRCA2 gena, suočiće se sa nastankom raka dojke do svoje 70. godine života.

Odluka o preventivnoj mastektomiji donosi se na preporuku lekara više različitih specijalnosti, a nakon detaljnih analiza i konsultacija. Ukoliko se žena odluči na taj korak, obično se zajedno sa uklanjanjem planira i rekonstrukcija dojki.

Uklanjanje obe dojke – bilateralna (dvostruka, obostrana) mastektomija – Žene kojima se preporuči  preventivna mastektomija i koje potom operacijom odstrane obe dojke skoro u potpunosti (100%) eliminišu rizik od pojave raka.

Kako se izvodi mastektomija – operativne tehnike

Danas postoje različti pristupi mastektomiji. Koja operativna metoda će biti primenjena u konkretnom slučaju zavisi od više faktora:

  • Starosti pacijentkinje
  • Opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje
  • Da li je žena u menopauzi ili ne
  • Veličine tumora
  • Stadijuma bolesti, veličine i agresivnosti tumora
  • Nivoa hormona i CA-125 tumor markera
  • Zahvaćenosti limfnih čvorova metastazama.

Operativne tehnike (vrste) mastektomije koje se najčešće izvode su:

  • radikalna
  • modifikovana radikalna mastektomija.
Plastični hirurg određuje izbor hirurške metode mastektomije dojke
Radikalna i modifikovana radikalna mastektomija su dve najčešće primenjene metode uklanjanja dojke

Radikalna mastektomija

Radikalna mastektomija se primenjuje u slučajevima najtežih formi tumora dojke. Kod ovog zahvata, hirurg odstranjuje kompletnu dojku, njena okolna tkiva, masna tkiva, limfne čvorove, manje i veće grudne (pektoralne) mišiće.

Totalna mastektomija - uklanjanje cele dojke i okolno zahvaćeno tkivo
Izgled nakon mastektomije, a pre rekonstrukcije dojke

Radikalna mastektomija se primenjuje kod pacijentkinja kod kojih postoji pojava tumora i u mišićima grudnog koša.

Osobama koje su primorane da se podvrgnu potpunoj mastektomiji često se sugeriše da im se preventivno odstrani i druga dojka jer postoji verovatnoća da se tumor pojavi i u njoj. Šanse za povratak tumora nakon radikalne mastektomije smanjuju se na minimum.

Modifikovana radikalna mastektomija

Kod modifikovane radikalne mastektomije, vrši se odstranjivanje cele dojke i njenih propratnih sadržaja – masnog tkiva i limfnih čvorova. U ovom slučaju, pektoralni (grudni) mišić ostaje sačuvan. Ova metoda omogućuje utvrđivanje da li se već postojeći tumor proširio dalje, ispitivanjem limfnih čvorova i njihovih sadržaja.

Modifikovana radikalna mastektomija je često korišćena metoda operativnog zahvata
Situacija pre i posle modifikovane radikalne mastektomije

Pripreme za mastektomiju (operaciju dojke), mere opreza, oporavak

Sa kompletiranim rezultatima i preporukom onkologa, pacijentkinja dolazi na konsultacije sa plastičnim hirurgom prilikom kojih se definiše termin operacije i sve korake u vezi sa njom.

Pre same operacije, pacijentkinja 12h pre zahvata ne bi trebalo ništa da jede i pije. Ukoliko uzima lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi ili druge lekove i suplemente, trebalo bi da o tom obavesti hirurga još prilikom konsultacija.

Sama operacija najčešće traje oko 90 minuta i izvodi se u totalnoj anesteziji. Nakon zahvata, plasiraju se drenažne cevčice, a pacijentkinje mogu biti otpuštene iz bolnice na kućnu negu nakon kraćeg perioda. Bolovi nakon operacije su umereni i eliminišu se analgeticima, a potpun oporavak nakon mastektomije uobičajeno traje 3 – 6 nedelja, za koje vreme se preporučuje uzdržavanje od težih fizičkih aktivnosti.

Tačne termine za uklanjanje drena, skidanje konaca i povratak uobičajenim aktivnostima određuje hirurg, dok je onkolog zadužen za propisivanje eventualne postoperativne terapije.

Grudi predstavljaju jedan od osnovnih elemenata fizičkog i identiteta ličnosti žene, što daleko prevazilazi njihovu samo biološku ili estetsku funkciju. Upravo zato je rekonstrukcija dojke izuzetno važna mogućnost koja ženama stoji na raspolaganju, a njeno planiranje vrši se paralelno sa planiranjem same mastektomije. Odstranjena dojka može se rekonstruisati pomoću silikonskog implanta ili uzimanjem tkiva sa drugih regija tela pacijentkinje.

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Podelite ovu stranicu
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on reddit
Share on tumblr
Share on delicious
Share on stumbleupon
Share on email
Close Menu