Silikonski gel ili popularnije silikoni su medicinsko sredstvo kojim se vrši uvećanje (augmentacija) dojki. Popularizacijom silikona, zahvat povećanja dojki iz estetskih razloga je postao jedan od najtraženijih zahvata u čitavom spektru plastične i estetske hirurgije. Silikonski implanti (silikoni) se isto tako često koriste i za rekonstrukciju dojke posle mastektomije ili drugog oštećenja dojke, dakle u rekonstruktivne svrhe.
Postoje dve vrste implanata za uvećanje dojki:
- salinski– njihovo punjenje sadrži sterilnu slanu vodu i
- silikonski – njihovo punjenje sadrži plastični gel, odnosno silikon.
Obe vrste imaju spoljašnji omotač od silikona.
Implanti (silikoni) se razlikuju po: veličini, debljini omotača kao i po obliku.
Da li su silikoni bezbedan način za povećanje grudi?
Silikonski implanti su prvi put upotrebljeni u plastičnoj i estetskoj hirurgiji još 1963. godine, kada je napravljena proteza za grudi sa silikonom. Od tada su vršene modifikacije ovog implanta i došlo se do fantastičnih rezultata u estetskom uvećanju dojki. Silikoni, u tom poboljšanom obliku, se koriste i danas za povećanje grudi.
U Americi (USA) početkom devedesetih godina dvadesetog veka je bila zaustavljena prodaja silikonskih implanata, navodno iz bezbednosnih razloga. Nakon obimnog istraživanja ponovo je odobrena proizvodnja i prodaja ovih medicinskih sredstava i u aprilu 2006. godine su samo dva pouzdana proizvođača dobila dozvolu da ih prave i distribuiraju u medicinske svrhe. Više o ovome pročitajte u tekstu o silikonima i drugim implantima.
Dakle, silikoni jesu bezbedan način za uvećanje dojki, pod uslovom da intervenciju povećanja grudi silikonima obavlja pouzdan estetski hirurg, koji će pre umetanja implanata obaviti sve neophodni preglede, analize i konsultacije sa pacijentom.
Šta je još potrebno znati o silikonima?
Treba imati na umu da silikoni i drugi implanti ne predstavljaju uvek trajno, odnosno doživotno rešenje. To znači da svaka žena koja ima silikone mora da vodi računa o tome da se oni vremenom i po potrebi možda moraju zameniti.
Potrebno je pratiti stanje grudi i barem jednom godišnje posetiti estetskog hirurga koji je vršio zahvat uvećanja dojki kao i nastaviti sa kontrolama kod onkologa ili ginekologa.
Ne treba se plašiti da će se ove promene dogoditi u kratkom vremenskom periodu jer tek nakon deset godina treba razmišljati o eventualnoj zameni silikona, naravno ako za to ima potrebe.
Budući da se dojke kod žena razvijaju do ranih osamnaestih godina, ugradnja silikona se preporučuje tek nakon navršene 18. godine života.
Ovaj način povećanja dojki ne utiče na rad mlečnih žlezda tako da žene koje nisu rađale ili žele još dece mogu bez problema da se podvrgnu uvećanju grudi pomoću silikona.
Treba znati još i to da grudni implanti nemaju negativan uticaj na mamografiju, tj. da silikoni ne predstavljaju smetnju za sprovođenje radiološkog ispitivanja dojke.
