Istorija plastične hirurgije

Hiljadama godina ljudi su tražili metode kojima bi poboljšali svoj estetski izgled. Počeci plastične hirurgije započinju u dubokoj prošlosti, sa korenima koji datiraju iz drevnih civilizacija. Ljudi su se podvrgavali operacijama iz različitih razloga, prvo iz želje da poboljšaju svoju estetiku i samopouzdanje i prilagode se socijalnim normama lepote, a onda i zbog korekcija različitih deformiteta i povreda, kao i rekonstrukcija lica ili tela nakon bolesti.

Tokom vremena, plastična hirurgija je evoluirala i napredovala i danas predstavlja jednu od najpozantijih grana medicine.

Suprotno popularnom verovanju, izraz „plastika“ u plastičnoj hirurgiji ne odnosi se na upotrebu plastičnih materijala. Reč „plastika“ potiče od grčkog izraza „Πλαστικός/Εύπλαστος (Plastikos/Euplastos)“, što znači oblikovati ili prilagoditi.

Plastična hirurgija se fokusira na preoblikovanje i rekonstrukciju tkiva, a ne na korišćenje plastičnih materijala. Materijali koji se koriste u savremenim procedurama plastične hirurgije često uključuju silikon ili deo tkiva i organa koji se uzimaju iz tela pacijenta, čime se obezbeđuje kompatibilnost i smanjuje rizik od odbacivanja.

Da bi razumeli njen razvoj, osvrnućemo se na sami početak i na prve pionire plastične hirurgije sve do napretka u ovoj industriji danas.

Razvoj plastične hirurgije kroz istoriju

Prva saznanja o istoriji plastične hirurgije potiču iz drevnih egipatskih knjiga o medicini koje datiraju iz 3000. godine pre nove ere, a lečenje uz pomoć plastične hirurgije je prvi spomenuo Edvit Smit Papirus, u jednom transkriptu drevnog egipatskog medicinskog teksta u kome se spominje rekonstrukcija polomljenog nosa. 

Rekonstruktivne tehnike se rađaju i u Indiji. Sušruta je bio indijski hirurg i lekar koji je doprineo razvoju plastične hirurgije, još u 6.veku p.n.e.

On je prvi radio operacije nosa metodom prenošenja kože sa čela na nos. U svom medicinskom priručniku, koji je napisan na sanskritu i datira između 600. i 1000. godine p.n.e, je opisivao postupak i način na koji izvodi svoje operacije kao i koje hirurške instrumente koristi. Njegove metode su bile preteče modernih principa hirurgije. 

Sušruta je takođe radio i otoplastiku (operacija ušiju), i u svom priručniku je objasnio metode za korekciju ušiju koje su bile oštećene ili su nedostajale. Ove tehnike su podrazumevale upotrebu tkiva i kože kako bi se oblikovale nove uši.

Njegove spoznaje i zapisi, kao i zapisi njegovog savremenika Čaraka su prvobitno prevođena sa sanskrita na hebrejski jezik sve do 750. godine naše ere. Ovim radom su bili upoznati najprestižniji lekari Rimskog, Otomanskog i Vizantijskog carstva. Neposredno, mnogi mudraci su prevodili ove spise sa latinskog, staro-hebrejskog i grčkog na sve Evropske jezike i time utabali put novijim istraživanjima i zapažanjima u oblasti medicine.

Čuveni italijanski doktori i prestižni britanski fizičari su išli sve do Indije da vide kako domoroci izvode zahvate rinoplastike, a nakon toga su svi svetski časopisi osamnaestog veka pisali o tome i sve više obrazovanih lekara je odlazilo u Indiju na 20 godina da steknu neophodna znanja i veštine iz ove oblasti.

Prva rinoplastika je uradjena 1815. godine, po uzoru na Sušrutin metod, od strane britanskog hirurga koji se zvao Džosef Konstantin Karpu. 

Progres plastične hirurgije za vreme Prvog svetskog rata

 

Ocem savremene plastične hirurgije se smatra Ser Harold Gilis, novozelandski otorinolaringolog. Radivši u Londonu u Kraljevskoj medicinskoj akademiji, za vreme Prvog svetskog rata, on razvija nove tehnike raznih facijalnih zahvata i osniva kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u vojnoj bolnici u Kembridžu. 

Valter Jeo je bio engleski mornar u Prvom svetskom ratu i pretpostavlja se da je on 1917. godine bio prvi koji je dobio plastičnu operaciju koju je izveo Gilis. Njemu je lice izgorelo od eksplozije za vreme bitke kod Jilanda. Zadobio je strašne povrede, uključujući gubitak gornjih i donjih kapaka.

 

Gilis izvodi više od 11.000 operacija nad 5.000 ljudi (većinom nad vojnicima sa povredama lica i vrata). 1930. godine Haroldov nećak i blizak saradnik, Arčibald Maklndo nastavlja da širi znanje, pogotovo za vreme Drugog svetskog rata, kada je plastična hirurgija dostigla svoj prvi vrhunac.

On je razvio nove tehnike za lečenje teško opečenih lica i ruku, i prepoznao važnost rehabilitacije povređenih, a posebno kasnije društvene reintegracije u normalan život.

Gilis je bio posebno poznat po svom radu sa pilotima RAF-a, koji su bili podvrgnuti mnogim opekotinama i povredama od rata. Za svoje ratne zasluge proglašen je vitezom u čast svog rođendana 1930. godine.

Arčibaldov kolega Tomi Klinker osmišlja novi instrument po kome kasnije postaje poznat. On takođe širi do tada stečeno znanje i u Americi gde se otvara prva bolnica za facijalnu hirurgiju. Klinker se uglavnom bavio saniranjem velikih ožiljaka od opekotina i zbog toga dobija nadimak „maestro“.

Vremenom, transplantacija kože postaje veoma važna. Tokom rata, hirurzi su počeli da koriste donore za kožu kako bi popravili oštećene delove lica. Alogeneična i autogeneična transplantacija tkiva, organa ili proteina postaje popularna. Nedugo potom ksenotransplant postaje moguć i time se prenosi tkivo jedne vrste na drugu. 

Razvoj modernih tehnika kroz vreme

Moderna istorija plastične hirurgije je zaista počela da se oblikuje 1960-ih i 1970-ih. U to vreme bilo je puno značajnih naučnih dostignuća koja su omogućila veliki napredak u ovoj grani medicine. Stvoren je silikon, supstanca koja je postala glavna komponenta određenih procedura plastične hirurgije. 

Silikon je na samom početku korišćen za lečenje kože, a kasnije, dr. Tomas Kronin kreira i predstavlja novi uređaj za implantaciju grudi koji je napravljen upravo od ove supstance. U narednih deset godina, silikonski implanti su se toliko razvili da su počeli široko da se primenjuju na različitim delovima lica i tela. 

Osamdesetih godina prošlog veka, plastični hirurzi i zagovornici plastične hirurgije su radili na širenju informacija o plastičnoj hirurgiji. Zajedno sa ekonomskim procvatom 1980-ih godina, ljudima je poboljšana percepcija o plastičnoj hirurgiji čime postaje izuzetno pristupačna, posebno u Americi.

Napredak u poljima ove grane hirurgije se nastavio i tokom 1990-ih godina, uprkos brojnim problemima izazvanim reformom zdravstva. 

Zanimljiva činjenica je da je 1998. godine, tadašnji američki predsednik Bil Klinton uspostavio zakon koji je podrazumeo odredbu kojom se od osiguravajućih kompanija zahteva pokrivanje svih troškova za rekonstruktivnu operaciju dojke nakon mastektomije.

Vremenska linija razvijanja plastične hirurgije

1. 2000. p.n.e – Nastaju prvi pisani dokazi o korišćenju medicinskih tretmana za lečenje različitih povreda lica i kože.

 

1. 800. p.n.e – Početak rađanja rekonstruktivnih tehnika u Indiji. Sušrtuta koristi presađivanje kože sa čela i tako doprinosi budućem razvoju na polju plastične hirurgije.

 

1. 1460. – Nastaje prvi poznati medicinski tekst za procedure plastične hirurgije.

 

1. 1700. – Lekari sa zapada počinju da posećuju istočne zemlje evropskog kontinenta gde počinju da se razvijaju prakse i specijalizacije za plastičnu hirurgiju.

 

1. 1794. –  Obavljena je prva procedura presađivanja kože koja se do dan danas koristi.

 

1. 1815. – Urađena je prva rinoplastika u Americi po uzoru na Sušrutin metod presađivanja kože čela na nos.

 

1. 1827. – U Novom svetu, u Americi, izvedena je prva operacija rascepa nepca. Džon Metauer operiše „zečiju usnu“ instrumentima koje je sam izumeo.

 

1. 1895. – Urađeno je prvo povećanje grudi ikada, a dojke su napravljene korišćenjem grafta sa leđa pacijenta. Nekoliko godina kasnije su napravljeni prvi materijali za implante dojki od ulja, pčelinjeg voska i parafina, međutim rezultati su bili nezadovoljavajući pa su ovi materijali izbačeni iz upotrebe.

 

1. 1800. do 1900. – U ovom periodu plastična hirurgija se jako razvija i nastaje prvi udžbenik plastične hirurgije. Usled Prvog svetskog rata izvode se brojne operacije presađivanja kože i rekonstrukcije lica, nastale kao posledica rata. 

 

1. 1901. – Zabeleženo je prvo zatezanje lica koje se desilo u Berlinu, a izveo ga je Eugen Holander. 

 

1. 1920. – Džon Hopkins uspostavlja prvu formalnu stipendiju i standardizovan program obuke i pregleda za sertifikovanog plastičnog hirurga.

 

1. 1930. – Izvedena je prva operacija promene pola i pokušaj transplatacije materice u Nemačkoj na Lili Elbe, poznatom kao prva transžena.

 

1. 1931. – Osnovano je Američko društvo plastičnih hirurga, kao i američki odbor za hirurgiju i tada plastična hirurgija dobija formalno priznanje da je priznata kao specijalnost. Ovo priznanje je označilo značajnu prekretnicu za plastične hirurge. 

 

1. 1942. –  U Americi postoji oko 120 sertifikovanih plastičnih hirurga, a Alma Dea Morani postaje prva žena koja nosi naziv plastični hirurg. U javnim kućama u Japanu se izvode prvi eksperimenti povećanja grudi.

 

1. 1946. – Ser Harold Gilis prvi put izvodi uspešno niz operacija promene pola sa muškarca na ženu na Majklu Dilonu.

 

1. 1962. – Žena iz Amerike, iz Teksasa, postaje prva žena u istoriji koja je dobila silikonske implante u grudima.

 

U sledećem videu možete dodatno da istražite vremenski tok i saznate kako se razvijala plastična hirurgija:

Plastična hirurgija danas

 

Plastična i rekonstruktivna hirurgija se razvila i postala prisutna u svim delovima sveta. Ljudi se sve više okreću ovoj grani hirurgije kako bi poboljšali svoj izgled i osećali se bolje u sopstvenoj koži. 

Kada govorimo o plastičnoj hirurgiji danas, veliku ulogu igra tehnološki napredak. Svi hirurški instrumenti, oprema i tehnike su postali manje invazivni i mnogo precinzniji, što omogućava brže zarastnje rana i bolji oporavak. 

Uveden je individualan pristup pacijentu kako bi se hirurg što bolje prilagodio prirodnim karakteristikama pacijenta kao i kombinacija različitih postupaka i procedura u isto vreme (npr kombinacija operacije nosa sa podizanjem lica). 

Rezultati plastične hirurgije danas su dugoročniji, hirurzi su stručniji pa su samim tim operacije mnogo sigurnije. 

Važno je napomenuti da svaki hirurški postupak sa sobom nosi određene rizike, pa je zbog toga neophodno izabrati kvalitetnog i proverenog plastičnog hirurga koji će sprečiti rizik od nastanka mogućih komplikacija.

Neverovatno je da su sve procedure plastične hirurgije proistekle i evoluirale iz osnovnih postupaka u prošlosti. Zahvaljujući velikom napretku, današnja plastična hirurgija nam nudi širok spektar mogućnosti koje pored estetike, poboljšavaju život pacijenta. 

Ukoliko želite bolje da razumete i dodatno istražite sve o nastanku i razvoju plastične hirurgije, preporučujemo da pogledate ovaj video:

Zanimljivosti o razvoju plastične hirurgije

• Najpoznatija i najčešće izvođena plastična operacija kroz istoriju je rinoplastika, operacija rekonstrukcije nosa. Južna Koreja je 2019. godine  imala jedan od najviših procenata plastičnih operacija po glavi stanovnika. 

 

• Prema podacima ASPS-a (American Society of Plastic Surgeons), u Americi je 2022. godine izvedeno 298.568 operacija rekonstrukcija grudi. 

 

• Operacije promene pola su tokom vremena postale jako popularne i najčešće se izvodi vaginoplastika i faloplastika. 

 

• Prva operacija promene pola u istoriji 1930. godine je poslužila kao inspiracija za nastanak veoma popularnog filma “The Danish girl”.

 

• Abdominoplastika ili tummy tuck, zajedno sa liposukcijom, postaje jedna od najčešće izvođenih operacija, od 1960. godina pa sve do danas.

 

• Prva uspešna ali delimična transplatacija lica je izvedena u Francuskoj, u Amijenu 2005. godine i prilikom te intervencije izvršena je transplatacija nosa, jednog obraza, usana i brade 38-godišnjoj ženi kojoj je lice bilo unakaženo u napadu psa.

 

• Jedna od najizvođenijih procedura u svetu plastičnih i kozmetičkih procedura je ubrizgavanje botoksa.

 

• Amerikanci potroše preko 16 biliona dolara na plastične i kozmetičke procedure svake godine.

 

• Zemlja sa ubedljivo najviše izvedenih plastičnih operacija je Amerika, a odmah zatim Brazil, Japan i Meksiko.

 

• Prva uspešna transplatacija muškog polnog organa izvedena je u Južnoj Africi.

 

• Hiperbarična terapija se koristi da bi ubrzala proces zarastanja rana nakon plastičnih operacija.

 

• U Kini su veoma popularne operacije izduživanja nogu, kako bi se postigla određena visina. Ova operacija je veoma bolna jer se lome butne kosti, veoma je skupa, a proces oporavka je dugotrajan. Sve ovo se radi da bi pacijent produžio svoje noge za do 13cm.

 

• Tokom ranog srednjeg veka, plastična hirurgija nije postojala jer je bila strogo zabranjivana od strane crkve.

 

• Prva potpuna transplatacija lica izvedena je 2010. godine u Španiji, u Barseloni, kada je pacijentu presađana koža, mišićno tkivo, usne, nepce, nos, vilica, zubi i jagodične kosti. Operacija je trajala 22 sata i učestvovalo je preko 30 hirurga.

 

• Početkom 20. veka, hirurzi su eksperimentisali sa injekcijama parafina, koristeći ga da povećaju volumen usana.

 

• Određene zemlje u svetu su uvele poreze na plastične operacije, kako bi smanjile procenat ljudi koji im se podvrgava.

Budućnost plastične hirurgije

Plastična hirurgija, koja obuhvata i kozmetičke i rekonstruktivne procedure, ima bogatu istoriju i zanimljive činjenice. U budućnosti će sigurno nastaviti da se razvija i evoluira, prilagođavajući se usput svim promenama koje se dešavaju u tehnologiji, u društvenim normama i novim medicinskim otkrićima. 

Razvijaće se manje invazivne tehnike uz korišćenje naprednog materijala i tehnologija kao što je 3D štampa ili genetska terapija. Primenjivaće se i napredne metode biotehnologije i genetskog inženjeringa, radi personalizovanih rekonstrukcija i estetskih zahvata.  

Poznavanje osnova plastične hirurgije je neophodno za svakoga ko razmišlja o bilo kakvoj hirurškoj proceduri, posebno jer njena popularnost svakodnevno raste. Razumevanjem činjenica o plastičnoj hirurgiji, pojedinci mogu da donesu informisane odluke koje najbolje odgovaraju njihovim potrebama i očekivanjima.

Plastična i estetska hirurgija će uvek igrati ključnu ulogu u poboljšanju estetike i mentalnog zdravlja, omogućavajući ljudima širom sveta da poboljšaju izgled, samopouzdanje i kvalitet života.