Planocelularni karcinom drugi je po učestalosti maligni tumor kože i odgovoran za oko 20% svih karcinoma kože. Za razliku od bazocelularnog karcinoma, SCC ima realan potencijal za metastaziranje, pa je pravovremena dijagnoza od suštinskog značaja.
U medicinskoj terminologiji sreće se i kao skvamocelularni karcinom, planocelularni SCC ili planocelularni rak kože – svi nazivi odnose se na isti entitet. Po MKB-10 klasifikaciji, maligni tumori kože nose šifru C44, dok planocelularni karcinom in situ spada u grupu D04.
U ovom članku detaljno ćete se upoznati sa karakteristikama planocelularnog karcinoma, razloga njegovog nastanka i načina lečenja.
Najvažnije iz teksta:
- Planocelularni karcinom (SCC) je maligni tumor kože koji nastaje usled oštećenja DNK keratinocita, najčešće zbog dugotrajnog UV zračenja, a može imati potencijal za metastaziranje ako se ne otkrije na vreme.
- Najčešći simptomi su promena na koži koja ne zarasta, raste, krvari ili formira kraste, dok se dijagnoza potvrđuje dermatoskopijom i biopsijom, uz procenu stadijuma i agresivnosti tumora.
- Hirurško uklanjanje predstavlja zlatni standard lečenja, a rana dijagnoza značajno povećava šanse za potpuno izlečenje i smanjuje rizik od širenja bolesti.
Šta je planocelularni karcinom kože?
Planocelularni karcinom kože (SCC) je maligni tumor koji nastaje kada keratinociti, odnosno ćelije spoljnog zaštitnog sloja kože, izgube kontrolu nad deobom i počnu nekontrolisano da rastu.
Uzrok leži u oštećenju DNK: UV zračenje, infekcije ili hemikalije narušavaju gen TP53 koji sprečava nastanak malignih ćelija. Jednom kada tumor-supresorski mehanizmi zakažu, ćelije se dele bez prestanka i formiraju leziju koja može prodirati u okolna tkiva.
Tumor može biti lokalizovan – ograničen na epidermis ili invazivan, kada prodire u dublja tkiva, krvne i limfne sudove. Što je tumor ranije otkriven, prognoza je značajno bolja.
MKB-10 klasifikacija i gradus tumora
Po MKB-10 klasifikaciji, planocelularni karcinom kože svrstava se pod šifru C44 (sa podgrupama prema lokalizaciji), dok planocelularni karcinom in situ nosi šifru D04.
Gradus tumora (zloćudnost tumorskih ćelija), koji određuje patolog biopsijom, opisuje stepen sličnosti malignih ćelija sa zdravim keratinocitima:
- G1 (gradus 1) – visoko diferencirane ćelije, tumor sporo raste, retko metastazira, prognoza odlična.
- G2 (gradus 2) – umereno diferencirane ćelije, brži rast, viši rizik od metastaziranja, zahteva šire hirurške margine.
- G3/G4 — nisko/nediferencirani tumori, najagresivniji, lošija prognoza.
Gradus se uvek posmatra zajedno sa stadijumom bolesti i dubinom invazije – ta tri parametra određuju terapijski plan. [1]
In situ oblik: morbus Bowen i prekancerozne lezije
Planocelularni karcinom in situ znači da maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu. Najčešće se manifestuje kao morbus Bowen: crvenkasto, ljuspičavo, sporo rastuće žarište koje nalikuje ekcemu. Bez lečenja, može u 3–5% slučajeva preći u invazivni SCC.
Aktičke keratoze su hrapave, suve mrlje nastale hroničnim UV oštećenjem. Kod oko 5–10% pacijenata prelaze u invazivni SCC ako se ne leče. Dermatolog ih uklanja krioterapijom, laserskim tretmanom ili lokalnim kremama (5-fluorouracil, imiquimod).
Više o građi kože i slojevima iz kojih nastaju ove promene mozete naći u tekstu o koži.
U nastavku teksta bavićemo se uzrocima nastanka polanocelularnog karcinoma.
Uzroci nastanka planocelularnog karcinoma kože
Planocelularni karcinom ne nastaje slučajno. Postoji jasan skup faktora koji oštećuju ćelije kože i pokreću lanac događaja koji, ako se ne prekinе, završavaju malignom transformacijom. Ovo je važno i za prevenciju i za procenu individualnog rizika.
UV zračenje kao glavni uzrok
Hronično izlaganje UV zračenju – sunčevom ili veštačkom (solarijumi, UV lampe), daleko je najčešći uzrok SCC kože. UV zraci direktno oštećuju DNK keratinocita pirimidinskim dimerima koji blokiraju normalnu replikaciju. Kumulativna doza UV zračenja tokom čitavog života određuje rizik, zbog čega se SCC češće viđa kod starijih osoba i onih koji su proveli mnogo vremena na suncu.
Posebno su ugrožene osobe sa svetlim fototipom kože (manje melanina = veća izloženost oštećenjima). Solarijumi povećavaju rizik od SCC za oko 67%, a EMA i WHO ih klasifikuju kao kancerogen prvog reda. [2]
Ostali faktori: ožiljci, infekcije, imunosupresija
Pored UV zračenja, koji je glavni faktor, više drugih stvari takođe može pokrenuti ili ubrzati nastanak SCC:
- Hronične rane i ožiljci – karcinom koji nastaje u starom ožiljku ili hroničnom ulkusu zove se Marjolinov ulkus. Hronična upala i regeneracija tkiva stvaraju mikrosredinu koja pogoduje malignoj transformaciji ćelija.
- HPV infekcija – humani papiloma virus (naročito tipovi 16, 18 i 31) može transformisati epitelne ćelije kože i sluzokože. Česce se javljaju kod imunokompromitovanih pacijenata.
- Imunosupresija – pacijenti koji primaju imunosupresivnu terapiju nakon transplantacije organa imaju dramaticno povišen rizik: 65 do 250 puta veće šanse za razvoj SCC u poređenju sa opštom populacijom.
- Izlaganje arsenu, hronično izlaganje jonizujućem zračenju i nekim industrijskim hemikalijama takođe povećava rizik.
- Keratoza, hronične inflamacije kože i dugogodišnje zapaljenske bolesti (npr. lupus eritematodes) mogu stvoriti osnovu za razvoj karcinoma.
Nakon što smo objasnili faktore rizika, vreme je da se upoznamo sa simptomima karcinoma kože.
Simptomi planocelularnog karcinoma kože
Početne promene SCC lako prolaze nezapaženo i zamenjuju se za ekcem, gljivičnu infekciju ili običnu ranu. Poznavanje tipičnih simptoma može bukvalno spasiti život.
Simptomi planocelularnog karcinoma kože najčešće izgledaju ovako:
- Čvrsta, keratotična (rogljasta) papula ili plik sa krastom – koža iznad promene je zadebljala, gruba na dodir, često se ljušti ili krvari pri lakom dodiru.
- Brzo rastući čvor ili ulceracija koja ne zarasta – lezija se uvećava, može biti bolna pri dodiru, posebno u uznapredovalom obliku.
- Crvena ili beličasta mrlja u predelu usana, usne duplje ili na jeziku – ovi oblici SCC često se kasno otkrivaju jer se ne vide lako.
- Hronična rana ili kora koja se ponavljano javlja na istom mestu – bez vidljivog razloga i bez spontanog zarastanja.
Ključni signal je promena koja ne zarasta duže od 4 nedelje. Svaka takva promena, bez obzira gde se nalazi, zaslužuje pregled kod dermatologa. Tumor se moze razvijati sporo – mesecima pre nego sto postane vidljiv – ali kada zahvati dublja tkiva, progresija je brza.
Kako izgleda planocelularni karcinom kože na licu?
Planocelularni karcinom na licu najčečće se javlja na donjoj usni, nosu, uhu, obrazima i čelu – područjima koja su decenijama izložena UV zračenju.
Karakteristično je da promena počinje kao aktinička keratoza: hrapava, suvkasta mrlja koja se ne može skinuti kremom ili hidratantnim preparatom. Vremenom se zadeblja, podigne iznad okolne kože, može da ulcerira ili da formira izraslinu nalik na bradavicu. Na usni, SCC počinje kao bela lezija (leukoplakija) koja postaje erodirana i krvari.
Planocelularni karcinom lica posebno je važno što pre dijagnostikovati jer je ovde blizina limfnih čvorova veća, a hirurško lečenje na estetiske eksponiranom području zahteva preciznost i iskustvo.
Razlika između benignih i malignih promena na koži
Nije svaka promena na koži karcinom – fibromi, seboroične keratoze i obični mladeži su benigne promene. Maligna lezija, kao kod melanoma, od benigne se razlikuje po: brzom rastu, promenama boje ili oblika, krvarenju, ulceraciji i izostanku spontanog zarastanja. Imajte na umu da je razlikovanje je uvek posao za dermatologa s dermatoskopom, nikada za pacijenta.
Kada se primeti bilo kakva neobična promena na koži, obavezno se obratite dermatologu kako biste dobili pravilno i blagovremeno postavljenu dijagnozu.
Dijagnoza planocelularnog karcinoma kože
Precizna i rana dijagnoza osnova je uspešnog lečenja. Svaki put kada pacijent pregleda sumnjive promene na koži i ode kod lekara na vreme, šansa za izlečenje je dramatično veća.
Dijagnostika SCC oslanja se na kombinaciju kliničkog pregleda, dermatoskopije (neinvazivna tehnika koja pomoću uvećanja i posebnog osvjetljenja otkriva strukture) i biopsije (uzimanje uzorka tkiva na patohistološki pregled)
Kada postoji sumnja na metastaze, rade se dopunske pretrage: CT, MRI ili ultrazvuk limfnih čvorova [3].
Stadijumi bolesti (AJCC sistem)
Za određivanje stadijuma koristi se AJCC sistem (American Joint Committee on Cancer):
- Stadijum I — tumor manji od 2 cm, bez visokorisičnih faktora, bez metastaza.
- Stadijum II — tumor veći od 2 cm ili sa jednim visokorizičnim faktorom (duboka invazija, perineuralna invazija, nizak gradus).
- Stadijum III — zahvaćenost regionalnih limfnih čvorova ili direktna invazija okolnih struktura.
- Stadijum IV — udaljene metastaze ili masivna lokalna invazija.
Stadijum u trenutku dijagnoze predviđa prognozu i lečenje – svaka promena na koži koja ne prolazi poziv je na pregled, ne na čekanje. Što se duže čeka, lečenje postaje sve komplikovanije.
Lečenje planocelularnog karcinoma kože
Lečenje planocelularnog karcinoma planira se individualno, nema univerzalnog recepta. Kljucni faktori su na osnovu kojih se određuje tip lečenja planocelularnog karcinoma su:
- stadijum i gradus tumora,
- lokalizacija,
- veličina,
- prisustvo perineuralne ili vaskularne invazije,
- imuni status pacijenta
- prethodna lečenja
Ipak, postoji jasna hijerarhija terapijskih opcija, i hirurgija je na prvom mestu.
Hirurško uklanjanje – Metoda izbora
Standardna hirurška ekscizija odnosno uklanjanje tumora sa zdravom marginom tkiva, je zlatni standard za lokalizovani SCC. Margina zavisi od rizičnih faktora: za male, niskorisične tumore 4–6 mm; za visokorizične (G2+, perineuralna invazija, lice) 10 mm ili više.
Za tumore na estetski i funkcionalno osetljivim područjima (lice, vrat, uho, kapci, nos, usne) prednost ima Mohsova mikrografska hirurgija. Stopa izlečenja primarnog SCC Mohsovom hirurgijom iznosi i do 97%, uz maksimalno očuvanje zdravog tkiva. Kompetentnost hirurga ovde je presudna – iskusan plastični hirurg obezbeđuje i onkološki siguran i estetski prihvatljiv rezultat [4].
Radioterapija i hemoterapija – Kada se primenjuju?
Radioterapija se primenjuje kada hirurška ekscizija nije moguća ili nije dovoljna: kao primarna terapija kod starijih pacijenata koji ne podnose operaciju, uz hirurgiju kod visokorizičnih tumora (perineuralna invazija, pozitivne margine, zahvaćeni limfni čvorovi) ili palijativno kod metastatske bolesti.
Hemoterapija je rezervisana za lokalno uznapredovali ili metastatski SCC koji ne reaguje na hirurgiju i zračenje. Imunoterapija je u poslednjih nekoliko godina promenila sliku lečenja uznapredovalog SCC – oko 47% pacijenata sa metastatskim SCC pokazalo je objektivan terapijski odgovor, a ovaj tip terapije odobren je i od strane FDA (2018) i EMA [5].
Prognoza i stopa preživljavanja
Prognoza planocelularnog karcinoma kože u prvom redu zavisi od stadijuma u trenutku dijagnoze, gradusa tumora i prisustva metastaza.
- Lokalizovani SCC, G1, bez metastaza: petogodišnje preživljavanje veće od 95%. Ovaj oblik bolesti u većini slučajeva se potpuno izleči hirurškim uklanjanjem.
- Regionalne metastaze (zahvaceni limfni čvorovi): petogodišnje preživljavanje pada na 25-45%, zavisno od broja zahvaćenih čvorova i prisustva ekstrakapsuralnog širenja.
- Udaljene metastaze: petogodišnje preživljavanje manje od 10% – ovo je razlog zašto je rano otkrivanje toliko ključno.
Pacijent koji redovno pregleda kožu i odmah reaguje na sumnjive promene ima daleko bolje šanse od onog ko ceka.
Invazivni i metastatski planocelularni karcinom kože
Kada tumor probije bazalnu membranu i zahvata dermis, govorimo o invazivnom planocelularnom karcinomu. Kada maligne ćelije dospeju do limfnih ili krvnih sudova, nastaje metastatski planocelularni karcinom, najteži oblik bolesti za lečenje.
SCC metastazira pretežno limfogenim putem: prvo na regionalne limfne čvorove, potom hematogeno do pluća, jetre, kostiju i mozga.
Metastaze planocelularnog karcinoma kože se češće javljaju u sledećim okolnostima:
- Tumor >2 cm u prečniku
- Duboka invazija — više od 4 mm ispod površine kože
- Perineuralna invazija — tumor se širi duž nervnih vlakana
- Imunosupresirani pacijenti — transplantacija, hemoterapija, HIV
- Rizične lokalizacije: donja usna, uho, skalp
- Rekurentni tumori nakon prethodnog lečenja
Metastaziranje nije neizbežno, ali je realno. Pacijenti sa visokorizičnim SCC zahtevaju češći monitoring i agresivniji terapijski pristup od samog početka.
Gde se sve može javiti planocelularni karcinom osim kože
Iako se planocelularni karcinom najčešće javlja na koži, važno je znati da se ovaj tip tumora može razviti i na različitim sluzokožama i unutrašnjim organima. U tim slučajevima često ima drugačiji tok bolesti, simptome i prognozu, zbog čega je rana dijagnoza od posebnog značaja.
S obzirom na lokalizaciju, planocelularni karcinom se osim na koži, najčešće može razviti i na:
- Plućima i bronhima
- Grlu i usnoj duplji, jeziku
- Grlić materice i vulve
- Anus i digestivni sistem
- Penis i mokraćni mehur
- Nos, sinus i oko
- Jetra, bubrezi
- Jednjak
- Limfni čvorovi
Planocelularni karcinom se često poredi sa bazocelularnim karcinomom jer oba nastaju u površinskim slojevima kože, ali među njima postoje značajne razlike u ponašanju tumora i potencijalnim komplikacijama
Razlika između bazocelularnog i planocelularnog karcinoma
Oba tumora nastaju iz epitelnih ćelija kože i oba se često javljaju na UV eksponiranim područjima. Ipak, razlikuju se toliko da tretman, praćenje i prognoza nisu ni približno isti.
Evo ključnih razlika između bazocelularnog i planocelularnog karcinoma:
| Karakteristika | Bazocelularni karcinom (BCC) | Planocelularni karcinom (SCC) |
| Poreklo ćelija | Bazalne ćelije dubokih slojeva epidermisa | Keratinociti (skvamozne ćelije) gornjih slojeva |
| Agresivnost | Sporoprogresivan, metastaze su izuzetno retke | Agresivniji, metastazira u 2–5% slučajeva (više kod G2+) |
| Tipična lokalizacija | Pretežno lice, nos, očni kapci | Uši, usne, ruke, skalp – ali i lice |
| Izgled promene | Bisernasta, svetlucava lezija sa teleangiektazijama | Keratotična, krastasta, često ulcerira |
| In situ oblik | Nema klasičnog in situ oblika | Morbus Bowen, aktiničke keratoze |
| Prognoza (lokalizovani) | Odlična – izlečenje u >99% | Dobra pri ranoj dijagnozi – G1 >95% preživljavanje |
Tabela 1: Bazocelularni i planocelulatni karcinom
Česta pitanja: Planocelularni karcinom
Da li je planocelularni karcinom kože opasan?
Da, SCC je maligni tumor koji može metastazirati ako se ne leči na vreme.
Koliko brzo raste SCC kože?
Brzina rasta zavisi od gradusa; G1 sporo raste, dok G2 može brzo povećavati veličinu.
Kako sprečiti povratak karcinoma nakon operacije?
Redovno praćenje kod dermatologa, zaštita od UV zračenja i praćenje promena na koži su ključni.
Koji lekar leči SCC kože – dermatolog ili hirurg?
Dermatolog postavlja dijagnozu, dok plastični hirurg uklanja tumor.
Kada posetiti plastičnog hirurga zbog sumnjive promene na koži?
Postoje prosta pravila: Ako promena na koži ne zarasta duže od 4 nedelje, raste, menja boju ili oblik, krvari ili stvara kraste – to je razlog za pregled. Ne sutra, ne za mesec dana – što pre.
Plastični hirurg Prof. dr Jovanovic sa svojim dugogodišnjim iskustvom, specijalizovan je za uklanjanje ovakvih tumora, uz primenu najsavremenijih tehnika – od standardne ekscizije do Mohsove mikrografske hirurgije. Svaki pacijent dobija individualni terapijski plan i podrobno objašnjenje svakog koraka lečenja.
Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje presudni su za ishod bolesti. Ne čekajte – kontaktirajte nas i zakazite pregled danas.
Reference:
- https://revista.spdv.com.pt/index.php/spdv/article/view/1270
- https://hrcak.srce.hr/file/112342
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2925988/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29863979/
- https://dpcj.org/index.php/dpc/article/view/dermatol-pract-concept-articleid-dp1003a66
