Baburast nos (lat. Rhinophyma) predstavlja medicinsko stanje koje karakteriše uvećan nos nepravilnog oblika koji svojim izgledom podseća na varijetet paprike u narodu najpoznatiji kao babura.
Šta je zapravo baburast nos?
Sam po sebi, baburast nos nije posebna bolest, već samo vidljiva manifestacija bolesti koja izaziva njegovu pojavu. Sa stanovišta estetike, baburast nos slika je jedne od podvrsta velikog nosa.
Njegov najčešći uzrok jeste rozacea (lat. Rosacea) – hronična zapaljenska bolest lojnih (seboroičnih) žlezda lica koja izaziva karakteristično crvenilo i infiltraciju (nakupljanje, taloženje) određenih tipova ćelija ispod površine kože zbog čega se na donjem delu nosa, pored crvenila, mogu javiti primetne kvrgave izrasline nejednakih oblika.
Uzroci nastanka baburastog nosa
Iako pogađa između 1 i 10% populacije, ne zna se šta tačno uzrokuje rozaceu koja može da dovede do baburastog nosa.
Rozacea (samim tim i baburast nos) se javlja skoro isključivo kod muškaraca i to svetle puti, bele (kavkaske) rase. Najčešće počinje u tridesetim godinama života, a u punoj meri se manifestuje u šestoj ili sedmoj deceniji. Ukoliko se ne tretira i zapusti, javlja se karakterističan paprikast izgled nosa: on postaje velik, kvrgav, crven, sa izraženim proširenim kapilarima.
Bolest napreduje sporo, godinama i prolazi kroz više stadijuma. Osim prepoznatljivog crvenila, bujanje potkožnog tkiva dovodi do stvaranja kvrgavih čvorova (papula). Otvori lojnica postaju izrazito prošireni, pa nos podseća na koru od pomorandže.
Faktori rizika
Iako je tačan uzrok još uvek nepoznat, prepoznati su faktori rizika koji dovode do bolesti ili njenog pogoršanja: genetsko nasleđe i predispozicija, sunčevo zračenje, upotreba alkohola, začinjena hrana, kofein, toplota, stres i hormonalne promene.
Interesantno je da je vekovima među narodima Evrope prisutno ubeđenje da je konzumiranje alkohola odgovorno za pojavu baburastog nosa kod muškarca, te je zbog toga on poznat i kao alkoholičarski nos.
Iako alkohol zaista može pogoršati simptome (izazvati dodatno crvenilo kože nosa), ne postoji direktna uzročno-posledična između alkoholizma i baburastog nosa.
Lečenje baburastog nosa
Pošto je baburast nos krajnji stadijum u razvoju seboroične bolesti, lečenje se zasniva na pokušajima da se primarna bolest uspori, a simptomi ublaže. Obolelima se savetuje dijetalna ishrana, izbegavanje alkohola, kafe, crnog i zelenog čaja, izlaganje Suncu i UV zračenju, kao i izbegavanje stresa. Paralelno, daju se određeni antibiotici i lekovi koji imaju lokalno (topijsko) protivupalno dejstvo.
Međutim, i pored svih mera, terapija lekovima je po pravilu neuspešna. Stoga je hirurški tretman jedini efikasan odgovor na pitanje kako smanjiti baburast nos.
Kada se obratiti hirurgu?
U slučaju da terapija lekovima ne da rezultate i osoba promene na nosu počne da doživljava kao veliki estetski problem, trebalo bi da se obrati hirurgu radi konsultacija i moguće intervencije.
Zadebljanje tkiva nosa može dovesti do blokade i teškoća pri disanju i u tom slučaju baburast nos nije više samo estestki, već i ozbiljan funkcionalni problem koji zahteva hirurški zahvat.
Metodom eletrokauterizacije (spaljivanja) uklanjaju se tzv. teleangiektazije – trajno prošireni, vidljivi, razgranati kapilari na nosu, dok se hipertrofične promene (izrasline, kvrge) odstranjuju metodom dermoabrazije (uklanjanje tkiva struganjem).
Pored upotrebe skalpela ili posebne strugalice, hirurg se može odlučiti da upotrebi ugljen-dioksidni laser ili da promene ukloni aplikacijom izuzetno niskih temperatura (kriotehnika).
U težim slučajevima, zahvaćeno tkivo se u potpunosti uklanja i na to mesto se postavlja graft.
Hirurg će korekcijom baburastog nosa ne samo ukloniti višak tkiva i minimizovati pojavu uvećanih kapilara, već će istovremeno korigovati oblik celog nosa i poboljšati njegov ukupan estetski izgled.
Pošto je moguća ponovna pojava baburastog nosa i posle operacije, operisanim osobama se preporučuju iste mere koje smo naveli za potrebe usporavanja primarne bolesti.
