Prvo što ćete primetiti na nečijem licu je – nos. Nos je najistureniji deo lica i naš prvi „izlog“ ka spoljašnjem svetu. Osim što se nos univerzalno doživljava kao bitan deo estetike čoveka u svim kulturama, on poseduje i mnoge fiziološke funkcije, štiteći nas, omogućujući da dišemo, uživamo u hrani i mirisima.
Zašto je bitan lep nos?
Nos dominira našim licem i poput sidra određuje raspored njegovih drugih delova. Iako je lep nos od postanka civilizacije, kroz sva vremena i u svim društvima, bio preduslov estetski poželjnog izgleda, savremena kultura uzdigla je vizuelni identitet osobe na sam vrh prioriteta i nos se – osim u centru lica – našao u centru pažnje ljudske percepcije lepote.
Lepi ljudi su zadovoljni sobom, lakše ostvaruju socijalne kontakte i uopšte bolje prolaze u životu: u poslu, pri nalaženju partnera, započinjanju razgovora… Sa druge strane, osoba koja nije zadovoljna svojim izgledom biće nesigurna, neraspoložena i time dodatno odbijati okolinu od sebe.
Osoba čiji nam se izgled dopao vrlo verovatno će se sa svojom pozitivnom energijom, samopouzdanjem i sigurnošću dopadati i drugima. Takva osoba zrači dobrom energijom i bez poteškoća sklapa nove kontakte i poznanstva.
Izgled izražava psihičko stanje osobe, njen pol, starost i druge karakteristike i presudan je inicijalni faktor ocene nečije lepote.
Oblik nosa: Šta neki nos čini lepim?
Iako se ideal ženske i muške lepote menjao kroz epohe i svakako se i danas razlikuje između različitih društava, zanimljivo je da je viđenje lepote nosa relativno stabilno. Klasičan pristup estetici nosa je da on treba da bude relativno mali, simetričan, u skladu sa drugim elementima lica, mladolik, te glatke, negovane kože. Prva istorijska “selebriti” ličnost poznata po tome da je imala lep nos bila je Kleopatra. Nije slučajnost da ju je u filmu glumila upravo Elizabet Tejlor, jedan od simbola lepote klasičnog Holivuda, čiji je znak prepoznavanja bio prelep prćast nos.
Noviji pristup ide u prilog tezi da oblik nosa predstavlja jak izraz individualnosti jedne osobe i da ne postoje jedinstveni kriterijumi za definisanje nosa koji bi lepo stajao baš svima. To je i samu estetsku hirurgiju stavilo pred ogroman izazov – ona ne sme da „štancuje“ identičan oblik nosa, već mora da svaki nos uobliči ponaosob, personalizuje u skladu sa osobom koja ga „nosi“. Mladolik izgled i harmonija nosa sa celinom lica ostaju, međutim, i danas imperativi za vrhunskog estetskog hirurga.
Tipovi i vrste nosa – bio veliki, kratak ili nebeski, nos je deo vaše ličnosti
Zvuči neverovatno, ali nauka je registrovala čak 14 zasebnih vrsta i tipova nosa. Grčki, jevrejski, orlovski, baburast, bokserski nos… njih umemo da nabrojimo, ali postoje i „egzotične“ vrste, poput sedlastog, mesnatog ili nebeskog.
- Nubijski (Bijonse)
- Grčki (Dženifer Eniston)
- Kukast ili orlovski (Nikola Đuričko)
- Poput luka (Meril Strip)
- Zbijen (Afrikanci)
- Prav (Kira Najtli)
- Konkavan (Samara Viving)
- Zakrivljen (Oven Vilson)
- Kratak (Anđelina Džoli)
- Mesnat (Albert Ajnštajn)
- Rimski (Tom Kruz)
- Prćast (Elizabet Tejlor)
- Istočnoazijski (Kinezi)
- Baburast (Pavle Vuisić)
- Nebeski (Kejt Midlton)
Nebeski nos
Nebeski (celestial) nos karakteriše zauzimanje geometrijski idealnog ugla od 106 stepeni. Takav oblik nosa konstantno nalazimo na delima likovne umetnosti od evropskog Srednjeg veka do danas, tako da se može reći da je on kroz istoriju uvek bio najpoželjniji tip nosa, naročito ako je u isto vreme i blago uzdignutog vrha (tj. prćast). Poznata ličnost po kojoj je danas prepoznatljiv je britanska vojvotkinja Kejt Midlton, toliko da se u medijima takav nos često naziva upravo po njoj.
Rimski nos
Vrsta nosa koja svakako privlači poglede drugih je rimski. Postoje neslaganja da li on podjednako pristaje muškarcima i ženama, ali većina ga smatra veoma poželjnom estetskom karakteristikom. Osim Rajana Goslinga, poznate ličnosti koje imaju rimski tip nosa su Tom Kruz i Selin Dion.
U ranijim intervjuima, Tom Kruz je isticao kako mu je specifičan oblik nosa pomogao pri dobijanju uloga u akcionim filmovima jer ljudi povezuju ljude koji ga imaju sa osobinama kao što su odlučnost, hrabrost, posedovanje moći ubeđivanja i harizmatičnost. Ono o čemu je manje bio spreman da govori jeste estetska korekcija nosa kojom je ojačao njegovu izražajnost.
Prćast nos
Lep, mali i nos koji se blago povija pri vrhu u vis jedna je od najtipičnijih asocijacija za osobu lepog lica. Zanimljivo je da je ova vrsta nosa podjednako poželjna među pripadnicima oba pola, a razlog za to bi mogao da leži u biologiji. Pojava koja se stručno naziva neotenija (članak na Wikipedia.org) može se prevesti kao „izgled večne mladosti“, pa nas tako prćast nos nesvesno asocira na mladolikost osobe koja ga ima (uz, na primer, nezamućene beonjače ili pune, „mesnate“ usne). Neotenija ujedno asocira i na plodnost, pre svega kod žena, te zato muškarce ovakav nos prirodno, biološki privlači ka ženi na čijem se licu nalazi.
Iako se svi oblici nosa javljaju i kod muškaraca i kod žena, jednima neki od njih jednostavno pristaju, a drugima ne. Što nas navodi na pitanje…
Postoji li „muški“ i „ženski“ nos?
Nauka kaže da postoje. Iako je jednim delom izgled našeg nosa zapisan u genima, žene generalno imaju manje noseve jer su u adolescenciji bile manje izložene muškom polnom hormonu testosteronu. Veliki nos, sa jačim korenom i širim nozdrvama, karakteristika je muškog pola, ali je uobičajena norma da se ne smatra lepim.
Iako postoji stereotip da muškarcima izgled njihovog nosa nije toliko bitan i da im svaki dobro stoji, realnost je često drugačija. Neki muškarci ih ponosno nose ma kakvi bili i čak im dodatno potcrtavaju njihovu ličnost, iako su daleko od savršenog. Nikola Đuričko ili Pavle Vuisić ne bi bili to što jesu da nemaju izrazite primere orlovskog, odnosno baburastog nosa.
Slika nosa je slika o našoj duši
Ono šta mislimo o sopstvenom nosu u dobroj meri određuje kako se osećamo u svom telu. Samopouzdanje kao najpoželjnija posledica dobrog izgleda meri se tzv. Rozenbergovom skalom samopouzdanja (članak na Wikipedija.org) i pozitivna slika nosa donosi dosta poena na njoj.
Obrnuto, nezadovoljstvo njime vremenom se pretvara u hroničan izvor neraspoloženja, pa čak i ozbiljnih problema kakvi su nesigurnost u sebe, stidljivost, povučenost u društvenom okruženju, nesanica, anhedonija (nemogućnost da se čovek raduje bilo čemu) anksioznost i depresija.
Razvoj nosa u pubertetu i nezadovoljstvo njime
I dok deca mogu da imaju urođene ili deformitete nosa stečene nesrećnim slučajem, povredom ili bolešću, njegov izgled u domenu estetskog ispoljava se tek tokom puberteta, a pod uticajem navale polnih hormona. Nivo zadovoljstva izgledom, u šta izvesno spada i slika o sopstvenom nosu, formira se najkasnije do 17 – 18. godine života.
Ukoliko mlada osoba nije srećna izgledom nosa, ona može da razvije dugogodišnju patnju, a da čak ni sama nije svesna šta tu patnju tačno uzrokuje. Na žalost, to uopšte nije retkost i broj ljudi nezadovoljnih ovim delom tela kreće se do 40% među ženskom populacijom.
Neke od tih žena nauče da kompenzuju ovaj nedostatak i žive s njim, neke trpe ozbiljne posledice u vidu veće ili manje isključenosti i neuspeha u društvenom životu, a neke uspeju da identifikuju problem i reše ga raspoloživim medicinskim tehnikama.
Kada se (ne) treba odlučiti na korekciju nosa
Estetski hirurzi svedoče kada im se ljudi sve češće javljaju radi korekcije nosa, a postavlja se pitanje kada bi takav zahvat trebalo uzeti u obzir.
Mlađe osobe interesuju se za intervenciju na nosu pre nekog bitnog životnog događaja (matura, diplomiranje, prvo zaposlenje, venčanje). Sredovečni ljudi koji se uveliko bore sa izazovima života, međutim, to često čine nakon nekog stresnog događaja (otkaz, razvod, bolest), uvereni da će im to doneti sreću i boljitak.
Estetski zahvat na nosu bi trebalo razmotriti samo onda kada su životne okolnosti osobe relativno stabilne, nikako u uslovima akutnog stresa i bilo kakve životne krize ili prekretnice.
Kroz razgovor sa ljudima, često se ispostavi da veliki broj njih čak ni ne želi suštinsku izmenu svog vizuelnog identiteta, već samo žele njegovo podmlađivanje – da izgledaju onako kako su nekada izgledali. Jednostavno, slike nosa iz mlađih dana inspirišu ih na estetsku promenu u sadašnjosti.
Struktura, građa i funkcije nosa
Nos predstavlja šupljinu koja služi kao deo respiratornog, govornog i čulnog sistema. U njemu se nalaze mišićne membrane i fine dlačice.
Funkcije nosa
Kao deo respiratornog sistema , nos je primarni organ kroz koji vazduh ulazi. Delujući kao prva spona između spoljašnjeg okruženja i pluća, nos vrši pripremu ulaza vazduha u pogledu regulisanja njegove toplote i filtracije tokom disanja.
Dlake unutar nozdrva filtriraju ulazeći vazduh kao prva linija odbrane od čestica prašine, dima i drugih potencijalnih opstrukcija koje bi inače otežavale disanje, kao i od bolesti prenosivih vazduhom. Kapilari u nosu zagrevaju i vlaže vazduh koji ulazi u telo što omogućava efikasan proces disanja unutar pluća.
Govor bez nosa bi bio veoma težak jer nos dozvoljava rezonancu zvuka. Nos je i organ mirisa jer se u nosnoj šupljini nalaze receptori za rastvorljive čestice koje su odgovorne za osećaj mirisa. Te čestice lepe se i rastvaraju u sluzi koju proizvodi nos i tako šalju impulse mozgu čoveka koji miriše. Kako bez čula mirisa nema razvijenog čula ukusa, nos je deo i tog čula.
Nosna duplja, unutrašnjost nosa i spoljašnji nos
Nosna duplja se proteže od nozdrva do tzv. hoana. Hoane su otvori nosnih šupljina preko kojih se održava veza sa spoljnom sredinom i gornjim delom ždrela. Nazalna pregrada (septum) deli levu i desnu nosnu šupljinu i formira zajednički medijalni zid obe nosne šupljine. Septum se sastoji od kostiju, hrskavica i kožnog dela.
Deo nosa koji je vidljiv spolja naziva se spoljašnji nos (više o spoljašnjem nosu na wikipedia.org) i sastoji se iz: korena, hrbata i vrha. Celokupna struktura nosa tesno je povezana sa sinusnim šupljinama, uhom i ždrelom, tako da su lekari-specijalisti za stanja nosa (ORL) ujedno specijalizovani i za ostale navedene organe. Unutrašnjost nosa je mesto gde se spoljašnji vazduh pre ulaska u pluća filtrira dlačicama i zagreva mrežom kapilara.
Deformiteti nosa
Deformiteti nosa mogu biti urođeni i stečeni. Urođene deformacije – anomalije su posledica nepravilnog razvitka koštanog ili hrskavičavog dela nosa, ili oba.
Najčešće urođeni deformiteti nosa su:
- Veliki nos – macrorhinia
- Mali nos – microrhinia
- Iskrivljenost piramide nosa u stranu – rhinoscoliosis
- Sedlasti ili bokserski nos – rhinolordosis
- Izbočen, ispupčen, kukast ili grbav nos – arhinokyphosis
- Uzani nos – stenorhinia
Lečenje urođenih deformacija je isključivo hirurško, pogotovu zato što je anomalija skoro uvek uzrok i ometanja funkcije nosa.
S obzirom da predstavlja deo sistema organa za disanje, za čulo mirisa i ukusa, te da je povezan sa drugim organima (uši, ždrelo, sinusi), nos može da bude predmet i raznih drugih problema i oboljenja koji se leče hirurškim ili nehirurškim putem. Jedan od nazastupljenijih problema je svakako devijacija septuma (zakrivljenost nosne pregrade).
Devijacija septuma
U slučaju da devijacija septuma – dela nosa koji ga deli na dve nozdrve izaziva primetne tegobe, vrši se hirurška korekcija devijacije koja drastično popravlja kvalitet života osobe.
Veliki nos
Najčešća zamerka koju ljudi imaju na svoj nos je da je on prevelik. Veliki nos je, međutim, u dobroj meri subjektivna kategorija i ta preterana veličina može biti manifestovana njegovom prevelikom dužinom, širinom, debljinom kože koja ga oblaže i drugim vizuelnim nedostacima.
Kako se meri dužina nosa? Ukoliko se povuče zamišljena linija od obrve do gornje usne, nos treba da zauzima 2/3 ove linije, odnosno oko 65% te dužine. Ovakvo merenje je vrlo jednostavno i može da se izvede i običnim školskim lenjirom. Kao vrednost dužine nosa uzima se dužina od njegovog korena do vrha.
Nosna grba
Najčešća korekcija nosa je uklanjanje grbe na nosu sa dorzuma (hrbata) spoljašnjeg nosa. Grbav Takav nos nije estetski poželjan i skreće pažnju sagovornika sa lica i očiju osobe, čime se otežava bitan segment neverbalne komunikacije.
Grbav nos se najčešće formira u adolescenciji, mada može da bude i posledica povrede. Iako mnogo više smeta ženama, operacija ovog deformiteta nosa nosne grbe je najčešći tip rinoplastike kod pripadnika muškog pola.
Metode rešavanja estetskih problema nosa
Estetske nesavršenosti nosa mogu se korigovati hirurškim ili nehirurškim putem. Na taj način, uklanjaju se problemi kao što su veliki nos, grbav, predugačak ili kriv nos, širok ili sedlast nos, širok vrh nosa, široke nozdrve, spušten ili podignut vrh nosa, kao i nosna asimetrija.
Estetska korekcija nosa – rinoplastika
Estetska korekcija nosa koja se izvodi hirurškim putem naziva se rinoplastika. U pitanju je zahvat koji se u estetskoj hirurgiji smatra rutinskim, a u poslednjih nekoliko godina on je postao i široko dostupan gotovo svim ljudima i ne smatra se više luksuzom namenjenim uskoj manjini.
Nehirurška korekcija nosa filerima
Ukoliko su ove nepravilnosti na nosu blage, one se mogu korigovati bez operacije, odnosno hijaluronskim filerima,.
Ova procedura traje kratko, bezbolna je i pruža odlične rezultate. Idealna je za sve one koji žele lepši nos, a nisu spremni za klasičnu operaciju ili ne mogu sebi da priušte vreme potrebno za oporavak nakon operacije nosa.
Rešenja problema su danas dostupna svakome
Osoba koja je zadovoljna svojim nosom ga ni ne primećuje, niti naročito razmišlja o njemu. On je jednostavno tu i služi svojoj svrsi. Sa druge strane, žene i muškarci koji nisu srećni kako im on izgleda svakodnevno će se s tugom i besom gledati u ogledalu.
Napretkom medicine, odnosno plastične estetske hirurgije, praktično svi estetski i funkcionalni nedostaci u vezi sa nosom mogu se uspešno eliminisati. Za razliku od prošlih vremena, danas niko ne bi trebalo da bude osuđen da pati zbog svog prevelikog, asimetričnog ili bilo kakvog nosa koji ne ispunjava njegove estetske kriterijume.
Razgovor i konsultacija sa estetskim hirurgom prvi je korak ka rešenju, a rezultati (pogledajte ovde rezultate pre i posle operacije nosa) koji se mogu postići doprineće da vaše lice i nos na njemu bude dopadljivo i vama samima, ali i drugima.