Estetska i rekonstruktivna hirurgija
Dok se estetska hirurgija bavi ulepšavanjem tela i korekcijom estetskih nedostataka, rekonstruktivna hirurgija je tu da bi ispravila neke deformitete zbog kojih pacijent ima zdravstvenih poteškoća. Rekonstruktivna hirurgija se uglavnom bazira na uklanjanju fizičkih anomalija i zameni oštećenog tkiva. Rešavanjem ovih fizičkih problema, pacijenti se rešavaju i psihičkih barijera koje fizički problem vuče sa sobom.
Pacijenti koji se hirurgu obraćaju iz isključivo estetskih razloga, uglavnom nemaju nikakve fizičke poteškoće. Međutim, estetski nedostaci (realni ili ne) zbog kojih se pacijent obratio hirurgu, pacijentu mogu da prouzrokuju i ozbiljne psihičke probleme. Promenom na telu je nekada moguće promeniti i kompletan život. Operacija nosa je mnogima, iako on nije bio toliko neskladan, ili povećanje grudi, iako one nisu bile premale, donelo prosperitet na emocionalnom, socijalnom i poslovnom planu.
Nerealni zahtevi
Sa druge strane, postoje i klijenti koji ni sami ne znaju šta intervencijama žele da postignu. Naime, deset posto ljudi koji se obraćaju hirurgu za pomoć su ljudi koji boluju od takozvanog telesnog dismorfičnog poremećaja, tvrde psiholozi. To je vid opsesivno-kompulsivnog poremećaja koji karakteriše pogrešna percepcija sopstvenog izgleda i sopstvenog tela. Takvi pacijenti su opsesivno usredsređeni na neki deo tela kojim nisu zadovoljni. Kada završe sa jednom intervencijom, koncentrišu se na drugi deo tela kome je, po njihovom mišljenu, potrebna korekcija.
Estetski hirurg mora imati iskustvo i u ovom slučaju mora biti i dobar psiholog i proceniti da li je taj pacijent podoban za operaciju i koji su njegovi motivi za njeno izvođenje. U slučaju da zaključi da su njegovi zahtevi nerealni, dobar estetski hirurg će pokušati da ga od operacije i odgovori.
Etika iznad zahteva klijenta
Estetskim hirurzima etika nalaže da klijenta koji je kod njih došao sa nerealnim zahtevima odbiju, i da im objasni zašto takve zahteve ne mogu da ispune. U slučaju da se hirurg zbog novca povinuje željama nerazumnog pacijenta, nastaju one groteskne figure sa abnormalnim usnama i grudima koje imate prilike da sretnete na ulici. Kao primera loše prakse setite se Majkla Džeksona, Mikija Rurka ili Donatele Versaće, koji su primer svega onoga što estetska hirurgija ne bi trebalo da bude.
