Bokserski nos (stručni izraz: rhinolordosis) predstavlja specifičan deformitet nosa koga karakteriše spljoštenost njegovog oblika. Naziv bokserski je dobio jer najčešće nastaje kao posledica fizičkih trauma (udaraca) pri kontaktim i borilačkim sportovima, među kojima je boks kod nas tradicionalno najpoznatiji.
Među deformitetima izgleda spoljašnjeg nosa, bokserski je verovatno najlakše zamisliti i vizuelno predstaviti. Bokser tokom mečeva zadobija veliki broj snažnih, direktnih udaraca od kojih čak oko polovine završava direktno na licu borca, povređujući ga i nanoseći mu veće ili manje traume. Zaštitna kaciga koja je danas obavezna u svim organizovanim borilačkim disciplinama nije predviđena da štiti prednji deo lica, pa samim tim ni nos koji je, dakle, najizloženiji povredama.
Bokserski nos je zapravo potkategorija sedlastog nosa – nosne deformacije gde je došlo do urušavanja (ulegnuća, kolapsa) njegove gornje strukture (nosnog hrbata, mosta). Bokserski se od ostalih sedlastih noseva razlikuje po tome što je ujedno i izrazito spljošten, najčešće po celoj dužini, sve do vrha nosa.
Kako nastaje bokserski nos?
Dominantan uzrok nastanka bokserskog nosa jeste nosna trauma – mehanička povreda nosa kao posledica udarca pesnice (ili drugog objekta) u njega.
Osim fizičke traume, uzrok bokserskog nosa mogu da budu bolesti: kongenitalni (prirođeni) sifilis, polihondritis – autoimuna bolest kod koje telo napada i uništava sopstvenu hrskavicu, granulomatoza sa poliangiisom (Wegenerova bolest), konzumiranje (ušmrkavanje) kokaina, lepra i druga medicinska stanja i oboljenja. Ponekad je za ovaj deformitet odgovorna i genetika.
Bez obzira na to šta je dovelo do njegove pojave, bokserski nos karakteriše ukupna spljoštenost i ulegnuće (kolaps) gornjeg dela spoljašnjeg nosa, što je posledica oštećenja strukture nosne kosti, hrskavice (ili obe strukture).
Urođen/prirođen bokserski nos
Klinička iskustva svedoče da se u retkim slučajevima dete rađa sa ulegnutim hrbatom – gornjim delom spoljašnjeg nosa. Neki od tih slučajeva karakterišu se kao manifestacija bokserskog nosa. Iako se ova pojava može uspešno sanirati nedugo nakon rođenja, kod novorođenčadi su crte lica i nos nerazvijeni, te je potreban poseban oprez pri razlikovanju patološkog stanja koje zahteva intervenciju od izgleda bebe koji možda jeste neobičan ili čak nepoželjan, ali ne može da se zavede pod medicinsku patologiju. Osim toga, urođeni bokserski nos kod beba je retko izolovana pojava – on se obično javlja zajedno sa drugim elementima deformiteta lica.
Dete se za vreme trudnoće, dok je još u materici, može od majke zaraziti sifilisom – polno prenosivom zaraznom bolešću. U tom slučaju, govorimo o kongenitalnom sifilisu.
Prirođeni sifilis kod bebe je hronična infekcija koju uzrokuje patogena bakterija Treponema pallidum, zaražavajući je dok je još u utrobi majke. Simptomi bolesti ispoljavaju se tek nekoliko sedmica posle rođenja, ponekad i čitavu godinu. Iako se sama bolest uspešno leči običnim penicilinom, ona na dete može ostaviti teške i trajne posledice pre nego što se uopšte dijagnostikuje. Jedna od tih posledica je i oštećenje nosne hrskavice. Sličan mehanizam oštećenja dešava se i kod dece (ali i odraslih) zaražene leprom.
Stečen bokserski nos
Lokus (mesto) deformacije strukture spoljašnjeg nosa može biti koštano, tkivo hrskavice ili oba. Pored mehaničke povrede i određenih (danas retkih) bakterijskih infekcija u odrasloj dobi (poput lepre), bokserski nos se može javiti i kao posledica neuspele operacije nosa. Upravo zato je izuzetno važno svaki hirurški zahvat na nosu poveriti proverenom plastičnom estetskom hirurgu koji će na najbolji način izvršiti rinoplastiku.
Napomenuli bismo i da je bokserski nos jezički izraz kojim podrazumevamo posledice povreda zadobijenih ne samo u boksu, već i pri svim fizičkim aktivnostima čoveka, a pre svega u domenu borilačkih i kontaktnih sportova.
Kada je vreme za posetu hirurgu?
Utisci koji dolaze od pacijenata nam govore da se plastičnom hirurgu obraćaju onda kada svedoče da im “nos ne stoji pravo/lepo na licu”, kada im je “preširok” ili “spljošten”, bilo kao rezultat genetskog nasleđa bilo neželjenih događaja tokom života.
U slučaju da bokserski tip nosa izaziva teškoće pri disanju, indikovano je uraditi – uz estetsku – i funkcionalnu korekciju nosa (septorinoplastiku).
Procenat uspešnosti hirurške korekcije bokserskog nosa je visok, a izbor same operativne tehnike je na hirurgu i zavisi od težine i tipa samog deformiteta.
Korekcija bokserskog nosa – da ili ne?
Mišljenja eksperata su nepodeljena: ako ovakav nos uzrokuje funkcionalne poteškoće pri disanju, operacija bi morala da dođe u obzir. Ukoliko je ovaj tip nosa, međutim, isključivo pitanje estetike, odluka o eventualnoj korekciji je individualna i zavisi od svakog pojednica ponaosob.
Iako on možda ne izgleda svima naročito privlačno, na bokserski nos se može gledati kao na znak snage i muškosti i zbog toga se mnogi – gotovo bez izuzetka muškarci – odlučuju da ga ostave takvog kakav jeste.
