fbpx

Promene na dojci – benigne, maligne, bol u dojci (SLIKE)

SADRŽAJ OVOGA SAJTA JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA, SVAKO KOPIRANJE, KORIŠĆENJE BILO KOJEG SADRŽAJA, DELA TEKSTA, FOTO ILI VIDEO MATERIJALA JE STROGO ZABRANJENO.

Uočavanje promena je ključno u borbi protiv raka dojke

Kampanje usmerene ka podizanju svesnosti žene o svom telu umnogome su skinule tabu i sa otvorene priče o ženskim grudima – pre svega o važnosti očuvanja njihovog zdravlja što se postiže redovnim pregledima. Rezultat pregleda dojki od strane same žene ili lekara može da bude opažanje različitih promena. Srećom, većina promena na dojkama je dobroćudne prirode.

Uz odrastanje, sazrevanje i starenje, dojke se menjaju tokom celog života. Takođe, promene na dojkama se detektuju i tokom posebnih stanja poput menstruacije, trudnoće i klimaksa. Slike i opisi benignih i malignih promena na dojci mogu da doprinesu naporima u prevenciji raznih neželjenih stanja i bolesti, uključujući i rak dojke.

Promene izgleda grudi u različitim delovima života žene su normalne
Normalno je da se grudi menjaju tokom života

 

Benigne promene na dojci

Promena na dojci je u preko 90% slučajeva dobroćudne (benigne) prirode i može se manifestovati kao promena u veličini, obliku ili teksturi. Promena se može javiti na tkivu same dojke, bradavicama, areolama, a u širem smislu i na okolnim tkivima kao što su limfni čvorovi u pazušnoj regiji. Promene na koži dojke su takođe relativno česte, a kao i sve ostale koje smo naveli, obično su posledica određenih promena u telu žene.

Česta, a nepotrebna briga je samospoznaja žene da su joj dojke različite veličine. Razlika u veličini obe potpuno razvijene dojke žene je sasvim normalna pojava uzrokovana genetikom. Ukoliko su se nejednake grudi već javljale u porodici, velika je verovatnoća da će se takve formirati i kod ženskih potomaka. Dokle god obe dojke identično menjaju svoju veličinu tokom života, nema razloga za zabrinutost.

Grudi različite veličine se često javljaju među srodnicama
Leva i desna dojka različitih veličina nisu retkost među ženama

 

Osim veličine, i oblik grudi se neprestano menja, od adolescencije pa sve do duboke starosti. Uzroci promene veličine ili oblika dojki su različiti: gravitacija, starenje, dojenje, određeni životni stilovi i drugi. Međutim, do izmena u dojkama dolazi pre svega usled promena u hormonalnom statusu uzrokovanih menstruacijom, trudnoćom, dojenjem i klimaksom.

Promene na grudima pred menstruaciju

Pred menstruaciju, dojke često postaju veće, blago otečene i osetljivije. Ove promene koje se pri redovnom ciklusu javljaju oko 7 dana pre prvog dana menstruacije su posledica delovanja ženskog polnog hormona progesterona. Kada nivo ovog hormona opadne, grudi se “vraćaju” u prethodno stanje.

Promene na dojci u trudnoći i tokom dojenja

Promene na grudima tokom trudnoće i dojenja su izuzetno obimne. Bolne i vrlo osetljive grudi su jedan od prvih znakova rane trudnoće. Iako postoje velike razlike među ženama, ranu trudnoću često karakteriše tup bol u celoj dojci ili u nekom njenom delu, osećaj težine, otečenost i preosetljivost koja prelazi u bolan osećaj čak i pri najmanjem dodiru tkiva dojke, kože grudi ili bradavice.

Sve ove promene koje se dešavaju su pod uticajem hormona koji ženu pripremaju za dojenje, Dojke se zbog bolje prokrvljenosti uvećavaju, baš kao i mlečne žlezde. Odmah nakon porođaja, dojke su u potpunosti izmenjene kako bi proizvodile mleko. Kada žena završi sa dojenjem deteta, grudi se u najvećoj meri vraćaju u stanje pre trudnoće.

Promene na grudima pre dojenja spremaju telo žene za ovu telesnu funkciju
Nakon perioda laktacije, grudi menjaju svoj izgled

 

Promene na dojkama u klimaksu

Tokom klimakterijuma, promene na grudima postaju jasno uočljive – one postaju dehidrirane (smežurane) i gube elastičnost, sve zbog opadanja nivoa hormona estrogena. Tokom menopauze, ovo dovodi do pojave opuštanja grudi i gubitka njihove obline. Pozitivna strana ovog stadijuma je da se kod žene tada obično prestaje formiranje čvorića, iscedak ili bol pred menstruaciju.

Bol u dojkama

Iako nije vidljiva, najčešća promena koju žena oseća u vezi sa grudima je bol u dojkama (mastalgia). Oko 80% žena se tokom života žali na bolne grudi. Iako može da uplaši, bol u dojkama je izuzetno retko uzrokovan kancerom. Svega 5 – 15% žena kojima je dijagnostikovan rak dojke je u nekom trenutku osetilo bol.

Bol ukazuje na neku promenu u dojci, ali ona ne mora da bude životno ugrožavajuća
Bol u dojci je znak upozorenja i poziv na detaljan pregled

 

Kao što smo već spomenuli, bol u dojkama je mahom posledica delovanja hormona. Oko ⅔ žena u reproduktivnoj dobi oseća bol određenog tipa ili intenziteta neposredno pre menstruacije. Iako ponekad veoma neprijatan i jak, ovaj bol sa aspekta medicine nije razlog za posebnu brigu.

Mastitis je medicinski izraz za zapaljenje dojke praćeno različitim simptomima. Kliničke slike mogu da budu karakterisane otečenošću, crvenilom, bolom, preosetljivošću, uz često prisustvo infekcije.

Zapaljenje dojke je veoma bolno i neprijatno stanje koje se mora sanirati
Mastitis uzrokuju bakterije, a najčešće se javlja tokom perioda dojenja

 

Displastične, fibrozne promene na dojci, ciste, fibroadenomi

Displastične promene na dojci uočavaju se kao grudvičaste ili pločaste promene unutar njenog tkiva. Najčešći tipovi ovih promena su fibrocistična i fibrolipomatozna displazija.

Ove promene konstatuju se kod žena u reproduktivnom dobu, ali i kod onih u klimaksu, posebno kod mlađih žena koje koriste oralnu kontracepciju, kao i zrelih žena u menopauzi koje koriste hormonsku supstitucionu terapiju.

Iako predstavljaju benigne promene, displazije tokom samopregleda mogu da uznemire ženu i navedu je da pomisli na postojanje tumora dojke. One ne zahtevaju hirurško lečenje, a tegobe koje prouzrokuju (pre svega bol) rešavaju se stavljanjem obloga, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (ibuprofen) i progestogenskim gelovima.

Fibroadenomi su čvrsti čvorovi koji se češće javljaju kod mladih žena i retko daju tegobe. Terapija u vidu njihovog uklanjanje se preporučuje ukoliko su čvorići veći od 1 cm, starost žene veća od 25 godina i ako postoje subjektivne tegobe.

Ciste u dojkama su ograničena područja unutar tkiva ispunjena tečnošću. Ciste mogu biti veće ili manje, meke ili tvrde. Po pravilu se javljaju kod žena između 20. i 50. godine života i nestaju tokom menopauze. Ako je cista u prečniku veća od 2 cm, potrebno je izvršiti punkciju sadržaja ciste i njegovu patohistološku analizu.

Postoji nekoliko vrsta cističnih izraslina u grudima
Ukoliko se pojave, ciste se moraju pratiti od strane lekara

 

Fibrocistične dojke predstavljaju dobroćudno stanje u kome su grudi ispunjene čvorićima. Iako stanje nije po sebi opasno ili štetno, ono može značajno da oteža ili čak onemogući pravovremeno dijagnostikovanje raka dojke.

Video: Informativni video o fibrocističnom oboljenju dojki

 

Promene na bradavicama

U svakom delu svog života, žena se može suočiti sa pojavom tečnosti koja se cedi iz bradavica, a da to nema veze sa trudnoćom ili dojenjem. U pitanju je normalna pojava koja se može desiti kao reakcija na lek ili pritisak na samu bradavicu.

Bradavice mogu biti okrenute na dole, što je posledica delovanja gravitacije. Takođe, one mogu biti uvučene, a uzroci ove pojave su daleko češće benigni i tiču se upalnih procesa ili oštećenja tkiva iza bradavica.

Maligne promene na dojci – simptomi, izgled promena

Maligni tumor dojke je bolest koja u najvećem broju slučajeva zahteva hitno uklanjanje cele dojke (mastektomiju) ili operaciju tumora dojke.

U početnom stadijumu, rak dojke po pravilu ne izaziva promene na dojci, druge simptome ili znakove. Ponekad je moguće osetiti bezbolnu grudvicu u dojci, u pazuhu ili iznad ključne kosti.

Žena može sama najbolje da uoči promenu koja joj se pojavila na dojci
Samopregledom dojki, žena je ta koja može da u začetku uoči bilo kakvu promenu

 

Rak koji je uznapredovao u određenoj meri postaje uočljiv samopregledom dojke. Postoji nekolicina karakterističnih promena u izgledu i teksturi dojke koje ukazuju na prisustvo kancera:

Znakovi pojave raka grudi su različiti
Znaci postojanja raka dojke su različiti, ali uočljivi

 

  • Zadebljanje dela same dojke (potkožno)
  • Ulegnuće bradavice sa ili bez ulegnuća areole
  • Pojava krasti na bradavici
  • Crvenilo dojke ili osećaj toplote u njoj
  • Iscedak koji se ranije nije javljao
  • Rane na koži dojke
  • Kvrga koja štrči van nivoa kože
  • Izražena, ispupčena vena na dojci
  • Uvučena (“upala”) bradavica
  • Promena u obliku ili veličini samo jedne dojke (nesimetrična)
  • Perutanje ili malinast izgled kože bradavice
  • Otečena i crvena koža dojke sa izgledom pomorandžine kore
  • Čvorovi u koži i potkožnom tkivu,
  • Čirevi kože dojke
Promene na dojci uzrokovane rakom su različite
Postoji 12 tipičnih promena na dojci koja je zahvaćena rakom

 

U veoma odmaklom stadijumu raka, kao i kod raka koji se proširio na druge organe i tkiva (metastazirao), klinička slika je takva da su promene na dojci su izrazito vidljive i mogu biti  praćene bolom, krvarenjem, otvorenim ranama koje su inficirane, uvećanim limfnim čvorovima vrata, malaksalošću i drugim simptomima opšte slabosti žene.

Značaj primećivanja promena na grudima

Žena koja samopregledom uoči promenu na svojim dojkama, naročito ukoliko se ta promena nikada pre nije javljala i ako nije vezana za promene u hormonalnom stanju (ciklus, trudnoća), trebalo bi da se javi ginekologu. Lekar specijalista će nakon inicijalnog pregleda odlučiti da li će je uputiti na ultrazvučno snimanje dojki, mamografiju i/ili laboratorijske analize.

Šta kada primetite promenu?

Primećivanje promene na dojki je uvek stresno. Međutim, medicinska stanja u vezi sa ženskim grudima (koja su većinom dobroćudna i bezopasna po zdravlje) se u današnje vreme mogu efikasno lečiti, naročito ako su primećena na vreme. Upravo zato nikada ne bi trebalo odlagati posetu lekaru pod izgovorom “proći će samo od sebe” i slično jer konačnu procenu o prirodi promene može merodavno da pruži isključivo stručna osoba.

Samo lekar specijalista može da postavi konačnu dijagnozu promena na grudima
Ultrazvučni – mamografski pregledi su zlatni standard u dijagnostici promena na dojkama

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Podelite ovu stranicu
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on reddit
Share on tumblr
Share on delicious
Share on stumbleupon
Share on email
Close Menu