Samopregled dojke je značajna metoda prevencije razvoja raka dojke. Zajedno sa periodičnim specijalističkim pregledima i laboratorijskim analizama, samopregled značajno umanjuje rizik od pojave i širenja karcinoma grudi. Iz tog razloga, samopregled dojki bi trebalo da svaka žena vrši redovno i pravilno.
Samopregled dojke – zašto, kada i kako se radi
O pregledu prilikom kojeg žena posmatra i opipava svoje grudi se sve do nedavno nije govorilo javno. Razvojem svesnosti o sve većoj učestalosti raka dojke u svetu i kod nas, samopregled dojki postao je jedna od preporučenih metoda skrininga raka dojke – pregleda naizgled zdravih žena koje nemaju simptome i znakove bolesti, a kojim se umanjuje opasnost od pojave i razvoja kancera grudi.
Da bi bio efikasan, samopregled bi trebalo da se obavlja u optimalnim vremenskim intervalima i na način koji preporučuju stručnjaci. Ukoliko se promene u tkivu dojke rano detektuju, efikasnost njihovog lečenja je na visokom nivou.
Razlozi za samopregled dojke
Zapamtite – nema nikoga ko može da poznaje vaše dojke bolje od vas! Kontinuirano samopregledanje doprineće da budete svesni građe svojih dojki, da dobro upoznate njihov izgled i teksturu i da ih intenzivno osećate kao bitan deo svoga tela kako biste umeli da prepoznate svaku promenu na njima.
Redovnim pregledom grudi vrši se rano otkrivanje simptoma i znakova moguće bolesti. Čak 8 od 10 žena koje se neplanirano jave svom ginekologu to čine nakon što su uočile da im dojke vizuelno ili pod rukom deluju drugačije nego inače.
Kada raditi samopregled?
Samopregled dojki treba da radi svaka devojka, počevši od navršene 20. godine života.
Pošto su osetljive na promenu koncentracije ženskih polnih hormona (estrogena i progesterona), dojke se tokom mesečnog ciklusa neprestano pomalo menjaju. Tako su pred menstruaciju često bolne i povećane, a u razdobljima praćenim značajnijim hormonskim promenama, grudi mogu i duži vremenski period biti preosetljive i uvećane, što sve može izazvati nepotrebnu i neosnovanu uznemirenost i strah tokom samopregleda.
Upravo zato, žena u reproduktivnoj dobi bi pregled trebalo da obavlja između 5. i 10. dana nakon prvog dana pojave menstruacije jer su dojke tada najmekše.
Samopregled tokom trudnoće, dojenja i u menopauzi
Tokom trudnoće, samopregled bi trebalo obavljati prvog dana u svakom mesecu.
Samopregled ne treba izbegavati ni za vreme dojenja. Pregled u ovom periodu je najkorisniji za otkrivanje problema nastalih usled dojenja kao što su začepljenje izvodnih kanala i cisti prepunjenih mlekom, upala dojke (mastitis) i ranice na bradavicama. Pregled se može vršiti prvog dana u mesecu, sa izmazanim (ispražnjenim) grudima.
Kao posledica dojenja, dojke ponekad promene svoj oblik i bradavice postanu uvučene. To je normalan proces koji treba uočiti i razlikovati od uvlačenja bradavica koje nastaje kao posjedica moguće zloćudne promene.
Žene u menopauzi i kojima je uklonjena materica treba da odaberu i fiksiraju jedan isti datum u svakom mesecu kada će uraditi samopregled.
Kako pregledati dojke – uputstvo za samopregled grudi (slike, video)
Video – Primer ispravnog obavljanja samopregleda dojki
Edukativna animacija samopregleda dojke – YouTube, B92
Jedno od ključnih pitanja žena je kako uraditi samopregled dojke. Osim tekstualnog uputstva, odgovor na pitanje kako pravilno opipati dojke mogu verovatno najbolje da daju slike.
Faza 1 – Pod tušem
Dok ste pod tušem, podignite jednu ruku iznad glave i kružnim pokretima prstiju temeljno opipajte sve delove dojke. Ne koristite same vrhove prstiju, već cele jagodice. Tokom pipanja, obratite posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića ili bilo kojih promena u uobičajenoj teksturi dojke. Desnu ruku upotrebite za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku (videti slike ispod).
Opipavanje nastavite u predelu pazuha kako biste proverili eventualna uvećanja limfnih čvorova. Ispruženim prstima desne ruke pažljivo opipajte levu pazušnu jamu pokretima odozdo prema gore i od spolja ka sredini. Na isti način proverite i desnu pazušnu jamu.
Faza 2 – Pred ogledalom
Skinite se do pasa i stanite pred ogledalo sa rukama uz telo. Posmatrajte sa pažnjom izgled grudi, naročito njihovu simetričnost, postojanje promena na koži, perutanje, bilo kakvo udubljenje ili promene u boji bradavica.
Stavite obe ruke na bokove (“stanite u ćirilično slovo F”), ispravite se koliko god možete i čvrsto pritisnite ruke na kukove kako biste zategli grudne mišiće na kojima se nalaze dojke. Dok to radite, pogledajte u ogledalu da li uočavate asimetrične promene na dojkama u smislu ispupčenja, kvržica, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Manja nejednakost u veličini dojki nije značajna jer su one kod većine žena međusobno blago različite veličine.
U stojećem stavu temeljno palpirajte (opipajte) obe dojke. Kružnim pokretima vodite prste od areole bradavice prema vrhu dojke na zamišljenom satu do pozicije 12 časova. Potom se vratite do areole i ponovo u pravcu kazaljke na satu opipajte svaki deo dojke. Ponavljajući postupak, opipavanje dojke ćete završiti kada napravite ceo krug od 360 stepeni.
Dok ste još ispred ogledala, podignite ruke iznad glave, rotirajući ramena i gornji deo tela blago u obe strane i gledajte da li na dojkama spreda ili iz profila primećujete bilo kakve promene, pre svega promene na koži i bradavicama koje su jasnije uočljivije u ovom položaju.
Faza 3 – Na krevetu
Da biste na najbolji način obavili pregled desne dojke, lezite na krevet i postavite jastuk pod desnu lopaticu, istovremeno podižući desnu ruku iznad glave. Ovaj potez omogućava da se dojka rasprostre (“razlije”) po najvećoj površini grudnog koša, pa je samim tim ona najtanja i najlakša za pregled, što je naročito važno za žene sa većim grudima. Ponoviti postupak i sa drugom stranom tela/dojkom.
Prilikom pipanja desne dojke, koristite cele jagodice prstiju leve ruke koje pomerate kružnim pokretima, počevši od periferije dojke prema bradavici, u smeru kretanja kazaljke na satu. Naročitu pažnju obratite na eventualna ulegnuća i čvoriće. Zadebljanje tkiva u osnovici dojke u obliku ivice je normalna pojava. Na isti način pregledajte i drugu dojku.
Na kraju pregleda, nežno stisnite bradavice obe dojke da bi se pojavio eventualni iscedak (providna, mlečna ili žućkasta tečnost, krv ili sukrvica).
Kalendar samopregleda
1. Žene u dobi 20-35 godina
- samopregled dojki jednom mesečno
- ginekološki i ultrazvučni pregled svake 1-2 godine
- bazična mamografija po preporuci lekara specijaliste
2. Žene starije od 40 godina i u menopauzi
- samopregled dojki jednom mesečno
- mamografija svake 2-3 godine
- ginekološki i ultrazvučni pregled 1-2 puta godišnje
3. Žene u čijoj je familiji zabeležena pojava raka dojke
- samopregled dojki jednom mesečno
- prva mamografija sa 35 godina, potom jednom godišnje
- ginekološki i ultrazvučni pregled dojke jednom godišnje posle navršene 20. godine
4. Žene sa lečenim rakom dojke
- ginekološki i ultrazvučni pregled dojki dva puta godišnje
- mamografija jednom godišnje
- samopregled jednom mesečno
Šta posle samopregleda i uočene promene?
Najčešće pitanje koja žena postavi sebi tokom samopregleda je: “Šta ako napipam čvor na dojci?”
Ukoliko pipanjem detektujete čvor ili zadebljanje u dojci, promene na mladežu ili bradavicama, to ne znači nužno da imate rak dojke jer postoje brojna dobroćudna stanja i oboljenja dojke koja se tako manifestuju. Međutim, neophodno je da što pre posetite svog lekara koji će vam pregledati dojke i utvrditi o čemu se tačno radi.
Osim pronalaženja čvora u dojci ili pazušnoj jami, javite se lekaru i ako primetite nešto od navedenog:
- gnojni ili krvav iscedak iz dojke
- vidljive promene u izgledu bradavice (crvenilo, perutanje, ranice)
- promene u uobičajenom obliku ili veličini dojke
- promenu na koži dojke u vidu izmenjene boje
- nabiranje, uvlačenje ili smežuranost kože dojke (nalik celulitu)
- uvučenost bradavice
- nagli bol u dojci ili pazušnoj jami.
* Za veću dimenziju slike kliknite ovde (slika se otvara u novom prozoru).
Nemojte odlagati posetu ginekologu zbog straha od onoga šta će vam reći. Ako ste redovno obavljali samopreglede, promenu ste izvesno otkrili i “uhvatili” na vreme, sa odličnim šansama za izlečenje, bez obzira na to o čemu se tačno radi.
Ako je u pitanju tumor dojke, nećete moći sami da zaključite da li se radi o benignoj ili malignoj izraslini. Dijagnozu postavlja onkolog nakon mamografije, laboratorijskih analiza, kao i eventualne biopsije (uzimanja uzorka ćelija tumora). Isti specijalista zadužen je i za propisivanje odgovarajuće terapije.
Ako se posumnja na rak, sa lečenjem tumora dojke mora se početi odmah. Savremena terapija karcinoma dojke zavisi od veličine i lokacije tumora, godina života i stepena proširenosti bolesti. Shodno tim parametrima, primenjuju se različiti oblici kombinovanog lečenja. Rano otkriven, rak dojke je izlečiv u preko 85% slučajeva!
Šta još treba da znate o samopregledu grudi
Samopregled dojke je vrlo jednostavna procedura koju ćete obavljati u svom domu, za koju vam je potrebno samo ogledalo, krevet i par minuta slobodnog vremena.
Recimo i to da se i samopregled dojke – uči. Ženske grudi građene su od tkiva koje je puno neravnina i raznih “grudvica” koje mogu delovati kao sumnjive izrasline. Zbog toga, prvih nekoliko samopregleda može biti zbunjujuće i uznemiravajuće (što je razlog zbog kojeg ćete možda čuti da jedan manji deo javnosti potpuno pogrešno ne preporučuje samopreglede zbog “lažnih uzbuna”). Iskustvo je zato jedan od faktora uspešnog samopregleda grudi.
Međutim, stav medicine danas je da je samopregled dojki veština koja se stiče vremenom i koja čuva zdravlje i život žene.
Naglasili bismo da se samopregled dojki pokazuje delotvornim isključivo u kombinaciji sa redovnim ultrazvučnim ili mamografskim pregledima, te da kao samostalan metod prevencije raka nije dovoljan, ali je neophodan.
