Dojke kod žena leže na grudnim mišićima i obično se protežu od nivoa drugog do šestog rebra na prednjoj strani grudnog koša. Kao par mlečnih žlezda, dojke se sastoje od različitih slojeva tkiva gde su najdominantnije masno, kao i žlezdano tkivo koje ima ulogu stvaranja mleka.
Osim osnovne biološke funkcije proizvodnje mleka tokom perioda dojenja (laktacije), dojke imaju važne društvene, estetske i seksualne funkcije što je karakteristično isključivo za ženski pol čoveka kao vrste sisara.
Građa dojke
Dojke, odnosno sise (po kojima je cela klasa kičmenjaka dobio ime – sisari) su paran organ – tubuloalveolarne apokrine kožne žlezde izgrađene od 20-25 pojedinačnih žlezda.
Anatomija dojke je takva da one sadrže mnoštvo krvnih i limfnih sudova, kao i glatkih mišićnih ćelija koje se nalaze oko mlečnih odvodnih kanala. Veličinu i oblik dojki određuje potkožno masno tkivo koje oblikuje grudi i obavija mrežu mlečnih kanala koji se slivaju u bradavice. Na krajevima kanala su tzv. lobusi ili grupe alveola gde se mleko stvara i skladišti, što predstavlja odgovor na signale koje ovim žlezdama šalju hormoni.
Struktura dojke je složena i njenu građu čini više elemenata: vezivno tkivo sačinjeno od kolagena i elastina, visceralna bela mast i Kuperovi ligamenti koji im daju potporu i elastičnost. Osećaj u njima stvara se pomoću inervacije perifernog nervnog sistema kroz prednje i bočne grane međurebarnih živaca.
Bradavice grudi i areole (kružni deo oko bradavica koji sadrži lojne žlezde) su izraženo pigmentovanije i orožene, što je zaštitni mehanizam pri dojenju.
Anatomija grudi se kod dece oba pola ne razlikuje sve do perioda adolescencije. Kod devojčica, one nastavljaju da se u pubertetu razvijaju pod uticajem polnih hormona, a proces razvoja završava se tzv. lobulo-alveolarnim sazrevanjem, što zapravo znači da su sazrele i spremne za funkciju dojenja.
Razvoj dojki tokom života
Embriološki posmatrano, dojka je modifikovana znojna žlezda koja se kod ženki sisara razvija u funkcionalan organ, a kod mužjaka ostaje rudimentarna i nefunkcionalna.
Razvoj grudi traje od prvog meseca embrionalnog razvića pa sve do trudnoće i dojenja.
Razvoj dojki od začeća do puberteta
Krajem prvog meseca embrionalnog razvitka, duž ventrolateralne strane trupa, od osnove ruke do osnove noge, razvijaju se tzv. mlečne pruge, a njihovi kranijalni delovi u mlečne žlezde. Urastanjem zadebljalog epidermisa u mezenhim, iz njegovog distalnog kraja izrasta niz epitelnih tračaka, od kojih se razviju glavni odvodni kanali režnjeva mlečne žlezde.
Krajem fetusne faze života, epitelne trake se razgranavaju, pa se na njima pojavljuje lumen. Prema spolja, mlečni kanali se otvaraju u udubljenje od koje se odmah nakon rođenja formira bradavica.
Grananje epitelnih traka koje predstavljaju buduće mlečne kanale nastavlja se i nakon rođenja. Kod muškaraca, pod uticajem muških hormona i nedostatka dovoljne količine estrogena, grananje prestane pre puberteta, pa mlečna žlezda ostaje nerazvijena.
Dojka ženskog novorođenčeta ne razlikuje se od dojke muškog novorođenčeta. Do početka puberteta, muške i ženske dojke se razvijaju jednako, a onda se muška dojka po pravilu dalje ne razvija.
Razvoj dojki u adolescenciji
I dok kod muškaraca period puberteta nema uticaja na dalji rast dojki, kod devojaka je njihov razvoj u ovom razdoblju izuzetno intenzivan i traje od njihove 8 – 13. pa sve do 17. ili 18. godine života (nekada i duže).
Prvi znak rasta grudi u pubertetu je blago bubrenje ispod bradavice. U početku razvića, grudi su veoma osetljive, a može se javiti i svrab kože na tom mestu. Ukoliko je rast buran, mogu se javiti strije koje vremenom nestaju.
Dojke rastu paralelno sa rastom celog tela devojke. Tokom puberteta se dešava i preraspodela i akumulacija masti u organizmu, gde jedan njihov deo odlazi kao gradivni element grudi. Na taj način, one postaju veće i oblije. Boja kože areola se menja, postaje nešto tamnija (tamnoružičasta), same areole se uvećavaju u prečniku, a bradavice postaju izražene, štrčeći ka spolja.
Nije neuobičajeno niti opasno ukoliko se jedna dojka razvija brže od druge – vremenom će se obe izjednačiti, mada nije retkost da grudi odrasle žene nisu identine veličine i oblika. Veličina grudi je određena pre svega genetskim faktorom, ali se one svakako uvećavaju dobijanjem na težini tokom adolescencije.
Dojke u trudnoći i tokom dojenja – završna etapa u razvoju dojki
Po okončanju puberteta pa sve do trudnoće, dojke se kod žene menjaju pod uticajem hormona tokom ciklusa, postajući često tim danima otečene, bolne, osetljive na dodir, pa čak i izmenjene u svojoj teksturi.
Potpuni i konačni razvoj dojke događa se u trudnoći i pred početak dojenja.
Posteljica tokom trudnoće luči velike količine estrogena što dovodi do grananja i rasta sistema mlečnih kanalića, pojačanja strome (vezivne strukture dojke) i deponovanja masti.
Na promene grudi utiču još najmanje četiri hormona: hormon rasta, prolaktin, glukokortikoidi nadbubrežnih žlezda i insulin. Njihovim sadejstvom, dojke su konačno spremne za dojenje novorođenčeta nekoliko meseci pre samog čina porođaja.
Dojke u menopauzi
Tokom nekoliko godina koje prethode menopauzi (perimenopauza), grudi menjaju svoju veličinu i oblik i često postaju osetljive i bolne u nepravilnim intervalima. Ta vremenska nepravilnost pojave neprijatnosti uzrokovana je nestalnošću ciklusa koji se javlja u ovom životnom dobu žene, a rešava se nošenjem potpornih (sportskih) grudnjaka, analgetičkim kremama ili masažom grudi.
Pošto pred i tokom klimakterijuma drastično opada nivo estrogena, žlezdano tkivo stvoreno radi dojenja se skuplja, što dovodi do toga da dojke postaju masnije i smanjene gustine i time opuštene – viseće. Iako je ovaj proces nepovratan, redovno vežbanje kojim se pojačavaju grudni mišići može dosta da pomogne.
Najzad, promene na dojci u klimaksu mogu se javiti kao čvorići ili ciste. One uglavnom nisu opasne, ali zahtevaju praćenje, redovan samopregled, a u određenim situacijama i pregled od strane specijaliste.
Funkcije dojke
Anatomija dojki kod svih sisara je takva da one imaju primarnu biološku funkciju dojenja mladunaca. Kod ljudi, međutim, grudi žene imaju važne društvene, estetske i seksualne funkcije.
Biološka funkcija dojke – dojenje
Do i neposredno posle porođaja, dojka izlučuje male količine kolostruma koji – za razliku od majčinog mleka – ne sadrži masti. Nakon porođaja prestaje lučenje estrogena i progesterona, što omogućava da se ispolji efekat prolaktina kao ključnog hormona koji uzrokuje stvaranje mleka.
Dva do tri dana nakon porođaja počinje obilno lučenje mleka, za šta je osim prolaktina potrebno lučenje i ostalih hormona – PGH, glukokortikoida nadbubrežne žlezde i paratiroidnog hormona (PTH). Oni utiču na metabolizam aminokiselina, masnih kiselina, glukoze, fosfora i kalcijuma, supstanci potrebnih za stvaranje mleka.
Mleko se neprekidno luči u alveole mlečnih žlezda, a u kanaliće, tj. do dojenčeta dolazi kombinovanim, neurogenim i hormonskim podražajem oksitocina. Oksitocin se luči istovremeno s prolaktinom, prenosom impulsa nervima, preko kičmene moždine u hipotalamus. U dojku dolazi putem krvi i izaziva kontrakciju mioepitelnih ćelija koje okružuju alveole, što izaziva istiskivanje mleka u kanaliće.
Nivo prolaktina posle porođaja opada na netrudnički, ali svako dojenje izaziva deseterostruko povećanje lučenja prolaktina koje traje oko jedan sat, a usled refleksnog delovanja stimulacije bradavice na hipotalamus. Taj prolaktin osigurava mleko za iduće dojenje. Ako se dojenje prekine ili kada dođe do oštećenja hipotalamusa ili hipofize, žena gubi sposobnost stvaranja mleka za svega nekoliko dana.
Ovaj proces započinje pola do jednog minuta nakon što dete počne da sisa, a javlja se u obe dojke. Kao stimulacija, često je dovoljno samo tetošenje deteta ili dečji plač.
Nasuprot tome, prekid lučenja oksitocina nastaje zbog mnogih psihogenih faktora, kao i uopštene simpatičke stimulacije. Zato je značajno da porodilja ima nesmetane uslove i mir da bi dojila dete, a ti uslovi su poznati kao puerperijum ili babinje i traje 6 nedelja od porođaja.
Estetska funkcija grudi
Odnos žene prema svojim grudima je snažan, kompleksan i osetljiv. S obzirom na njihov značaj u biološkom, ali i seksualnom smislu, žene grudima posvećuju naročitu pažnju.
Estetska operacija grudi je najčešći tip zahvata u plastičnoj hirurgiji kojim se otklanjaju neželjene strukture ili oblici dojki.
Zadovoljstvo ukupnim izgledom grudi je bitan element psihičke stabilnosti i samopouzdanja žene u njenim društvenim, emotivnim i intimnim odnosima.
Društvena i seksualna funkcija grudi
Koliko su grudi značajan deo tela žene pokazuju njihova predstavljanja na skulpturama, slikama i fotografijama, od antičkog perioda do današnjice.
Njihova prirodna istaknutost u odnosu na celokupnu figuru žene (uz zadnjicu i bokove) ključno doprinosi percepciji ženstvenosti, seksualne zrelosti i biološke spremnosti žene da rađa.
Grudi i posebno bradavice su erogene zone žene – deo tela čija stimulacija od strane drugih ili samostimulacija vodi seksualnom uzbuđenju.
S obzirom da većina kultura (uključujući i našu) povezuje veličinu i pravilan oblik grudi sa zdravljem, mladošću i seksualnom privlačnošću, mnoge žene se odlučuju za operaciju kojom ih povećavaju ili koriguju tako da budu estetski privlačne za ženu, ali i njeno okruženje.
Pregled dojke od strane lekara
Za razliku od samopregleda dojki koga svaka žena može (i treba) da obavi povremeno, grudi u određenim situacijama treba da pregleda lekar-specijalista.
Ultrazvučni pregled dojki i bliskih pazušnih regija je neinvazivna dijagnostička procedura koja pruža sliku o stanju građe dojke i struktura u pazušnoj jami. Ultrazvuk grudi je dijagnostička procedura za rano otkrivanje raka dojke namenjena ženama starosti od 25 do 40 godina kod kojih mamografija nije indikovana.
Dvoručni palpatorni (pipajući) pregled sledi nakon vizuelne inspekcije dojki kojom se analiziraju elementi dojke kao što su simetrija, oblik, položaj, boja kože, venski crtež, eventualna ispupčenja i uvlačenja dojki, kao i bradavice. Njime se mogu otkriti promene u konzistenciji tkiva dojki u smislu čvorića, bolne osetljivosti, kao i postojanje uvećanih limfnih čvorića u okolnim regijama.
Mamografija je neinvazivna dijagnostička metoda kojom se slika grudi dobija pomoću rendgenskih zraka na aparatu koji se zove mamograf.
Mamografija je najadekvatnija dijagnostička metoda za rano otkrivanje malignih tumora dojki minimalnih dimenzija, čak i onih koji se ne mogu opipati. Ako se tumor otkrije u ovoj fazi bolesti, prognoza za izlečenje je veoma dobra.
Mamografiju bi trebalo da obavi svaka žena preko navršene 40. godine života.
Magnentna rezonanca (MRI) dojke koristi snažno magnetno polje, radio talase i kompjuter za izradu detaljnih slika struktura dojke. Koristi se za pregled žena sa visokim rizikom od raka dojke, procenu obima raka nakon dijagnoze ili dalju procenu abnormalnosti uočenih na mamografiji. Magnetna rezonanca nije zamena za mamografiju, već daje dodatne informacije o građi i promenama na dojkama.
Biopsija – u slučaju otkrivanja sumnjivih promena, potrebno je načiniti ultrazvučno vođenu biopsiju dojke kako bi se odredila priroda promene. Biopsija podrazumeva uzimanje uzoraka tkiva dojke za patohistološku analizu. Pre započinjanja intervencije, daje se lokalna anestezija. Biopsija je jedini validan način da se odredi da li je promena dobroćudne ili zloćudne prirode.
Višestruki značaj brige o dojkama
Pravilna nega i briga o grudima svakoj ženi predstavlja recept ne samo za očuvanje zdravlja, već i za zadovoljstvo sopstvenim izgledom. Daleko nadmašujući isključivo biološki značaj koje imaju kod drugih vrsta sisara, dojke kod žena nose jaku simboliku koja ukazuje na njen uzrast, polnu zrelost, zdravlje i seksualnu privlačnost.
