Konkavan nos karakteriše blaga depresija – ulegnuće konture u njegovoj sredini, kao i vrh koji je uzdignut i štrči ka spoljašnjosti na gore. Konkavni nos je donekle sličan prćastom nosu, s tom bitnom razlikom što je prćastost pre svega svojstvo samog vrha nosa da je uzdignut ka spolja, pa se može reći i da je svaki konkavan nos prćast, ali da nije svaki prćast nos konkavan.
Vrlo redak, nekad više, nekad manje lep tip nosa
Iako je nauka vremenom definisala nekih 15 različitih tipova nosa, većina ljudi nema nos koji bi se bez dvoumljenja mogao kategorisati u samo jedan od njih. Osim toga, neki oblici nosa su zastupljeniji u određenim populacijama, narodima i podnebljima, a nekih gotovo ni nema. Tako slovenski tip čoveka odlikuju jake crte i izraženi elementi lica i veliki nos je kod njih daleko češći od malog, kakav je po pravilu konkavan.
Sve do širenja masovnih medija, mali nos nije bio posebno istican uzor ženske lepote. Prekretnicu je načinila Merilin Monro, seks simbol i ikona šezdesetih godina prošlog veka. I dok je njena filmska koleginica i diva, Elizabet Tejlor, “lansirala” prćast nos, famozna Merlinka i još jedna glumica, Kristina Eplgejt, postale su selebritiji prepoznatljive i po svojoj ulegnutoj sredini nosa čiji vrh primetno štrči.
Konkavan nos je retkost – manje od 2% osoba ga ima. I dok je prćast za mnoge najlepši tip ženskog nosa, kod konkavnog sve zavisi koliko je izražen taj njegov specifičan luk koji podseća na slovo ‘J’ i koliko njegov vrh prodire na gore. Ukoliko su ti parametri previše istaknuti, nozdrve dolaze previše do vizuelnog izražaja i tada se takav nos pogrdno naziva praseći nos (ili “Mis Pigi” nos, po prasici iz TV serijala “Mapet šou”).
Kada i zašto operisati konkavan nos?
Iako je konkavni nos pre svega pitanje u domenu estetike, u retkim slučajevima on može uzrokovati smetnje pri disanju, kada je indikovano obaviti operaciju nosa – septorinoplastiku, pomoću koje će plastični hirurg estetski korigovati izgled nosa, obezbeđujući istovremeno njegovu punu funkcionalnost.
Iskustva iz estetske hirurgije svedoče o tome da se gotovo niko ne odlučuje da svoj nos koriguje tako da bude konkavan, dok se konkavan nos operiše relativno retko – onda kada pravi medicinske probleme ili kada je naprosto previše izražen. Osobe nezadovoljne ovakvim tipom nosa pripadnici su oba pola.
Kod blažih formi, konkavni nos se može korigovati filerima, ili korekcijom vrha nosa. Međutim, operacija nosa predstavlja optimalno rešenje za korekciju ovog deformiteta. Kada je nos prekratak i/ili mu vrh suviše štrči, ubacuje se graft (kalem) uzet sa nosne pregrade (septuma) ili rebra osobe. Graftom se nos produžava, a hirurškim alatom mu se menja stepen rotacije vrha tako da ne bude više izrazito povijen na gore.
