Po pravilu, augmentacija usana predstavlja hiruršku tj. nehiruršku proceduru poboljšanja kontura usana povećavajući njihovu punoću upotrebom estetskih filera namenjenih za to. Podebljanje usana obuhvata značajan deo estetske hirurgije i ovaj estetski zahvat jeste zaista popularan, posebno poslednjih godina. Međutim, vrlo malo pažnje u pisanoj formi biva posvećeno smanjenju usana, razlozima za to i načinima na koje se pomenuto smanjenje vrši.
Da bi se objasnilo smanjenje usana, prvo ćemo da se fokusiramo na njihovo povećanje. Vec skoro dva veka unazad, hirurzi su pokušavali da trajno i bez posledica uvećaju usne ženskom rodu. Međutim to im nije uvek išlo za rukom. Korišćen je parafin u sivm svojim oblicima i razne druge veštačke tvorevine toga doba.
Materijali korišćeni pri podebljanju usana
Napretkom savremene estetske i plastične hirurgije, stvaraju se fileri nove generacija. Daleko kvalitetniji u svom sastavu i nameni. Korišćen je tzv. autolagen što je zapravo smesa napravljena od kože pacijenta kome se uvećanje usana vrši.
- Autolagen je davao dobre rezultate, ali njihovo trajanje je bilo vrlo ograničeno, upravo zbog toga što telo ima tendenciju apsorpcije svojstvenog materijala kao što je ovaj.
- Kolagen je takođe davao dobre rezultate ali ova vrsta kolagena je uzimana od životinja kravljeg roda i stoga je zahtevala dodatni alergijski tekst na pomenutu materiju. Njeni rezultati su bilo efikasni samo u prvom tromesečju nakon estetske korekcije usana. Nakon toga bi nestali.
- Dermolagen je u ovom smislu bio znatno efikasniji. Duže bi trajao jer je pravljen od svojstvenog tela pacijenta, odnosno njegove kože.
- Korišćene su i drugi materijali kao što je rastvor kalcijum hidrokilapatita tj. kosti koji se mešao sa gelom. Ovaj filer je uspešno korišćen godinama i njegovo dejstvo je trajalo i do 3 godine. Komplikacije nisu bile učestale ali bol se vraća vremenom.
Savremene metode augementacije usana
Stoga, nastaju nove metode i fileri (kao što su fileri sa hijaluronskom kiselinom). Njihov razvoj je posebno uzeo maha u poslednjih deset godina. Hirurzi sada koriste izuzetno tanke igle, debljine ljudske dlake. Otuda je i bol minimalna. Danas, postoji i anestezija koja takođe ublažuje lokanu bol. Danas se ponajviše koristi sopstvena mast tj. adipozno tkivo koje se uzima sa određenih delova tela pacijenta i aplicira se u usne. Ovim su komplkacije svedene na minimum jer telo prihvata ,,samog sebe,, olako. Hijaluronska kiselina, koja već sama po sebi postoji u ljudskom organizmu biva idealan filer za svakoga. Uz dodatke drugih supstanci, fileri mogu biti kratkotrajni i dugotrajni.
Potreba za smanjenjem usana
Smanjenje usana se obično vrši iz dva razloga. Ili zbog nesručnosti hirurga koji je prethodni estetski zahvat povećanja usana uradio nestručno, ili, zarad subjektivnog stava odnosno želje samog pacijenta. U ovakvim slučajevima se pribegava smanjenju usana.
Kako se vrši smanjenje usana?
U oba pomenuta slučaja vrši se otklanjanje viška filera, možda formiranih granuloma i ostalih neprikladnosti (ukoliko postoje) na usnama. Smanjenje usana se najčešće izvodi ambulantno kada se vrše rezovi sa unurašnje strane usana, odvaja se sluzokoža i vadi se višak stranog materijala. Osim pomenute tehnike, postoji i daleko manje invazivna tehnika upotrebom lasera koji razgrađuje kako masno tkivo tako i silikon koji nakon toga biva odstranjen. Ovim se volumen usana smanjuje i postiže se željeni izgled pacijenta.
Smanjenje usana se rutinski zahvat koji traje pola sata, ne zahteva duži boravak u klinici a jedini neželjeni efekat biva otok koji nestaje u roku od par dana. U retkim slučajevima se proces ponavlja.
Iako ne tako popularan zahvat kao povećanje usana, smanjenje usana se upražnjava većinom zarad zadovoljstva pacijenata. Ali da bi se izbeglo pomenuto, sugestije hirurga pri samom povećanju usana treba da se ispoštuju jer neprirodan izgled često biva uzrok dodanih korekcija.
