Jedan od najčešćih estetskih i funkcionalnih deformiteta nosa jeste kriv nos u stranu (med. rhinoscoliosis). Kriv nos karakteriše vidljiva povijenost njegove spoljašnosti (nosne piramide) u stranu tako da potez od korena do vrha nosa može da podseća na veliko latinično slovo ‘J’ ili ‘L’, u zavisnosti da li je povijen u levu ili desnu stranu.
Zakrivljenost nosa u levu ili u desnu stranu, narušavanje simetrije lica
Zakrivljenost spoljašnjeg dela nosa, posmatrano od korena između očiju pa do vrha, može biti manje ili više izražena, iako treba napomenuti da određene tipove nosa odlikuje izostanak bilo kakve krivosti (takav je, na primer, grčki nos).
Smatra se da povijenost u levu ili desnu stranu koja je tipična za krivi nos može ozbiljno da naruši simetriju (sklad) lica. Tzv. bilateralna simetrija lica je jedna od najpoželjnijih komponenti lepote čoveka jer se biološki i nesvesno povezuje sa kvalitetnim genetskim materijalom, zdravljem i seksualnom privlačnošću osobe koja je poseduje, kao i mogućnošću da stvara snažno potomstvo.
Međutim, kako ljudi odavno nisu bića kojima upravlja isključivo njihova biološka osnova, tako moramo da napomenemo da se pravost odnosno krivost nosa ne može dovoditi u direktnu vezu sa lepotom nosa.
Većina ljudi je sasvim zadovoljna svojim (umereno) zakrivljenim nosem, baš kao što nije neuobičajeno da osoba sa nosem pravim kao strela uopšte nije zadovoljna. To se dešava zbog toga što je način na koji percepiramo lepotu i estetiku vlastitog i tuđih noseva izuzetno složen – sem krivosti, na utisak o nekom nosu utiču i njegova veličina, tip, oblik, eventualno postojanje nosne grbe i mnogi drugi elementi izgleda nosa i celog lica.
Uzroci nastanka krivog nosa, devijacija septuma
Kriv nos može biti urođen ili stečen tokom života. U prvom slučaju, govorimo o genetskom faktoru tj. nasleđu, dok se kriv nos može tokom života javiti kao posledica povrede ili (ređe) bolesti.
Pretežni uzrok krivog nosa je najčešće posledica medicinskog problema koji nije vidljiv spolja – devijacije septuma, nosne pregrade koja deli nos na dve uzdužne polovine.
Osim što može imati posledice na izgled nosa, devijacija septuma dovodi i do teškoća pri disanju i time predstavlja pre svega funkcionalni problem koji se uspešno rešava operacijom septuma – septoplastikom.
Kuriozitet predstavlja činjenica da veliki broj ljudi koji ima kriv nos veruje da je rođen takav. Iskustva stečena kroz višedecenijsku kliničku praksu, međutim, svedoče da se nosna trauma (fizička povreda nosa) iz detinjstva često prenebregava kao stvarni uzrok zakrivljenosti nosa. Deca su, naime, podložna čestim udarcima u (još uvek osetljivu) nosnu strukturu, a koji mogu da dovedu do oštećenja i krivljenja septuma.
Mehaničke ozlede nosa u odraslom dobu karakteristične su za ljude koji se bave borilačkim veštinama, te se kod njih može javiti poseban podtip tzv. bokserskog nosa za koga je karakteristično da “beži” u stranu.
Kriv nos, poteškoće pri disanju i kako ih rešiti
Nos bez ikakvog zakrivljenja ima relativno mali broj ljudi – manje od 2%. Pretežna većina čiji nos nije apsolutno prav neće osećati nikakve tegobe pri disanju niti biti nezadovoljno njegovim izgledom. Međutim, kod određenog broja ljudi, indikovana je operacija nosa kojom će se u isto vreme njegov izgled korigovati, a primarna biološka funkcija disanja popraviti.
Plastična operacija nosa se najčešće izvodi kod osoba od 17. do 25. godine života. Korekcija se izbegava pre navršene 17. godine života kako bi se neometano završio rast kosti i hrskavice. Pored toga, osobe u adolescenciji nemaju u potpunosti formiran stav o sopstvenom izgledu. Izuzetak od ovog pravila javlja se u slučaju težih slučajeva zakrivljenosti septuma gde je fiziološka funkcija disanja značajno otežana.
U ovom YouTube video odlomku možete pogledati kako se obavlja operacija nosne pregrade (septuma) – septoplastika.
YouTube Promo Video – Septoplasty
Pre i posle operacije krivog nosa
Pre odluke o operaciji nosa potrebno je obaviti konsultacije sa plastičnim hirurgom čiji je cilj utvrđivanje da li kod osobe postoji isključivo funkcionalni problem ili je on udružen sa pitanjem estetske korekcije nosa. Od odgovora na ovo pitanje zavisi i to koja vrsta operacije će biti obavljena (rinoplastika, septoplastika ili kombinovana – septorinoplastika).
Pre zahvata, sprovodi se detaljna dijagnostika kojom se utvrđuje postojanje i intenzitet nosne devijacije i koja uključuje rinoskopiju, pregled nosa endoskopom, merenje prohodnosti nosa. Pošto se operacija vrši u kratkotrajnoj opštoj anesteziji, neophodan je i pregled interniste – anesteziologa sa laboratorijskim analizama i EKG pregledom srca.
Operacija nosne pregrade podrazumeva ojačavanje septuma njegovim skraćivanjem, vraćanjem ili postavljanjem u središnji položaj hrskavice ili kosti. Zahvat traje 30 – 60 minuta, zavisno od težine deformacije nosne pregrade.
Nakon operacije nosne pregrade, u nozdrve se stavljaju tamponi koje je potrebno nositi nekoliko dana posle operacije septuma. Obično se postavlja nekoliko šavova u nos na kraju operacije. Neki od ovih šavova se odstranjuju oko sedam dana nakon operacije, dok neki mogu da se ostave i da se spontano razgrade.
Nekoliko dana posle operacije sluznica nosa je otečena, pa je preporučljivo koristiti kapi i emulzije za ublažavanje otoka. Povratak svakodnevnim aktivnostima moguć je već nakon tri do četiri dana, a fizičkim aktivnostima posle tri nedelje.
Efekat operacije je efikasno rešavanje zdravstevnih i estetskih problema uzrokovanih zakrivljenošću nosa.
Koliko je krivi nos estetski nepoželjan i šta se dobija operacijom?
Kriv nos kod muškaraca najčešće ne uzrokuje posebno nezadovoljstvo izgledom. Pa ipak, i muškarcima je na raspolaganju opcija da estetski koriguju svoj krivi nos, naročito ukoliko već moraju da se podvrgnu funkcionalnoj operaciji nosa (septuma).
Kriv nos kod žena je čest izvor frustracije izgledom i one se daleko češće odlučuju na estetsku operaciju , čak i kada nemaju tegobe pri disanju.
Savremena hirurška praksa danas obezbeđuje visok stepen uspešnosti operacije, čime se postiže zadovoljstvo sopstvenim izgledom, podiže samopouzdanje osobe i sigurnost pri ostvarivanju društvenih kontakata sa drugim ljudima.
