fbpx

Botulinski toksin

SADRŽAJ OVOGA SAJTA JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA, SVAKO KOPIRANJE, KORIŠĆENJE BILO KOJEG SADRŽAJA, DELA TEKSTA, FOTO ILI VIDEO MATERIJALA JE STROGO ZABRANJENO.

Botulinum toksin

Dobro je poznata činjenica da svaki lek može biti otrov ako se ne koristi po procedurama. Isto tako, precizno određene male količine toksina imaju lekovito dejstvo, što je slučaj kada je u pitanju botulinski toksin. 

Adekvatna količina upravo ovog toksina ima pozitivan efekat kod različitih zdravstvenih problema, a sve češće je botulinski toksin terapija izbora kada je u pitanju rešavanje estetskih nedostataka.

Definicija botulinskog toksina i kratak istorijat

Istorijat botulinskog toksina
Egzogeni toksin bakterije Clostridium botulinum poznat je još od 20-ih godina 19.veka

Botulinski toksin je opasan otrov, enzim koji proizvodi anaerobna bakterija (preživljava u uslovima bez vazduha) pod nazivom Clostridium botulinum. To je egzogeni neurotoksin koji utiče na nervni sistem živih bića i dovodi do slabljenja mišića.

Otkriven je i prvi put opisan u 19. veku, kada je zabeležen prvi slučaj trovanja ovim bakterijskim toksinom, a bolest koju izaziva nazvana je botulizam.  Ovo oboljenje nastalo je nakon konzumiranja termički neobrađenih kobasica, kada je 1820. godine austrijski lekar ovaj toksin nazvao “otrov kobasica”.

Botulinum toksin ima nekoliko imunoloških tipova, pri čemu nisu svi tipovi opasni za ljudsku populaciju.

Tipovi botulinskog toksina

Botulinski toksin A i B tipa
Za upotrebu na ljudima dozvoljena su dva, od ukupno sedam tipova ovog neurotoksina

Ukupno postoji 7 različitih tipova ovog neurotoksina, a za humanu upotrebu odobrena su dva tipa:

  1. Tip A, koji je odobren i primenjuje se najviše u kozmetičke svrhe. Botulinski toksin ima svoja zaštićena, nama poznatija imena kao što su Botox, Xeomin i Dysport, koji se već više od 20 godina upotrebljavaju u medicini i kozmetologiji. 
  2. Tip B, koji se koristi kod različitih vrsta mišićnih bolesti. U upotrebi je od skoro i značajna je pomoć kada pacijent ne reaguje na tip A.

Iako ima manjih razlika u njihovom lokalnom delovanju i efikasnosti, ipak imaju isti način delovanja na mišić.

Mehanizam delovanja i primena botulinum toksina

Sprečavanje kontrakcija mišića je mehanizam delovanja botulinum toksina
Botulinski otrov sprečava dotok nervnog impulsa do mišića i blokira njegovo pomeranje

Botulinski toksin dovodi do blokade neuromišićnog prenosa, sprečava protok nervnih signala do mišića, a kao rezultat taj mišić prestaje da se kontrahuje (skuplja, napinje). Ovaj paralitički efekat prilikom primene velikih doza neurotoksina može dovesti do potpune paralize mišića, ali male i kontrolisane doze samo oslabe mišić. 

Ovi efekti su uvek privremeni i traju nekoliko meseci. U jednom tretmanu može se tretirati više oblasti. Najviše se koristi kao jedan od načina za zatezanje kože.

Upotreba botulinskog toksina u medicinske svrhe

Botulinski toksin se decenijama koristi u medicini u vidu injekcija koje se mogu primeniti za lečenje različitih stanja i bolesti. Najveću primenu ima u oftalmologiji i neurologiji, a potom u estetskoj medicini, kao najveći saveznik za otklanjanje bora i podmlađivanje lica.

Primena u oftalmologiji

Botulinski toksin redukuje kontrakcije očnog mišića
Hirurško lečenje razrokosti uspešno je zamenjeno injekcijom botulinskog otrova pre više od 40 godina

Prva primena u terapijske svrhe bila je u domenu oftalmologije. Lečenje je prvi primenio 1981.godine američki oftalmolog Alan Skot, koji je botulinski toksin aplikovao u očni mišić, te na taj način smanjio njegove kontrakcije i izbegao hirurško zbrinjavanje razrokosti.

Botulinski neurotoksin se primenjuje u oftalmologiji u sledećim stanjima i bolestima:

  • Razrokost (strabizam)
  • Nekontrolisano grčenje očnih kapaka (blefarospazam)
  • Spontano podrhtavanje, “igranje” kapka, većinom donjeg (miokimija)

Ovaj toksin predstavlja neinvazivnu alternativu hirurgiji oka.

Botulinum toksin u neurologiji

Nevoljni pokreti se stabilizuju uz botulinski toksin
Nekontrolisana grčenja mišića kod neuroloških bolesti mogu se smanjiti i otkloniti

U neurologiji se primenjuje kod velikog broja oboljenja, navešćemo neke:

  • Različite vrste distonije (nevoljna grčenja mišića pri ćemu telo i “napadnuti” delovi tela zauzimaju neprirodan položaj):
  1. Cervikalna distonija (krivošija ili tortikolis)
  2. Oromandibularna distonija (nevoljni pokreti donje vilice i donje polovine lica
  3. Distonija larinksa (spazam glasnih žica)
  4. Distonija šake ili cele ruke
  5. Hemifacijalni spazam (grčenje mišića jedne polovine lica)
  • Spasticiteti (povišen tonus mišića) koji se javlja kod bolesti praćenih oštećenjem mozga:
  1. Nakon moždanog udara
  2. Kod cerebralne paralize
  3. Kod multiple skleroze 
  4. Nakon traume kičmene moždine
  • Ostala stanja koja se mogu tretirati botulinskim toksinom:
  1. Pojačano znojenje (hiperhidroza) – ovaj problem se odlično rešava ubrizgavanjem botulinum toksina u delove lica ili tela gde je znojenje intenzivno, blokira se nervni impuls koji stimuliše rad znojnih žlezda i smanjuje se njihova sekrecija.
  2. Tremor ruku ili glave
  3. Tikovi
  4. Hiperaktivna bešika
  5. Hronične migrene i glavobolje

Estetska primena botoxa

Borba protiv bora uz botulinum toksin
Sve veći broj žena i muškaraca bira aplikaciju botulinskog toksina za redukciju bora

Borba sa starenjem nameće pitanje kako ukloniti bore , a odlično rešenje nudi primena injekcija botulinskog toksina. Ova procedura podmlađivanja, ili kako je neki nazivaju metoda brisanja bora, u upotrebi je u estetskoj medicini i kozmetologiji od 2002.godine. 

Zašto je ova procedura efikasna? Odgovor leži u principu rada botulinskog toksina čiji efekat opuštanja mišića i suzbijanja mimike lica sprečava nastanak i produbljivanje bora, a postojeće se znatno ublažavaju ili eliminišu.

Efekat se postiže potkožnim ubrizgavanjem botulinskog toksina direktno u mišić koji se nakon par dana privremeno opušta i određeno vreme nema kontrakcija koje dovode do vidljivosti bora. 

Procedura aplikacije botulinskog toksina

Aplikacija botulinskog toksina na anestezirano područje lica
Nakon obeležavanja “polja rada”, pristupa se potkožnoj aplikaciji botoxa

Aplikacija botulinskog toksina je ambulantna procedura. Odmah nakon nje može se ići kući. Posebne pripreme nisu potrebne, ali celu pretretmansku proceduru pacijent dobija od lekara specijaliste koji će zahvat uraditi.

Sama procedura ima svoj protokol:

  1. Lekar/terapeut prvo odredi “polje rada”, odnosno mišić/mišiće koji su najveći uzrok problema. 
  2. U toku jedne intervencije može se uraditi nekoliko regija. 
  3. Obeleže se mesta ubrizgavanja.  
  4. Pre aplikacije nanosi se anestetik krema koja se uklanja nakon 15-ak minuta.
  5. Aplikuje se u mišić putem potkožnih injekcija sa tankim iglicama. 
  6. Kada se tretman radi prvi put, ubrizgava se najmanja terapijska doza (minimalna količina botulinskog toksina koja će imati efekat)
  7. Nakon završetka procedure pacijent se vraća svojim aktivnostima.

Ko sme da koristi ovaj tretman?

Ova metoda može se primeniti kod osoba svih uzrasta, po indikaciji nadležnog lekara. 

Što se tiče primene u kozmetologiji, prva pojava bora je prva indikacija za tretman.

Botulinski toksin u neurologiji se primenjuje i u dečjem uzrastu, po nalogu specijaliste neurologa.

Na koje regije se može primeniti?

Područja primene botulinskog toksina na licu
Prikaz regija i mišića na licu i vratu koji se mogu tretirati botulinskim toksinom

Botulinski toksin lica se najčešće primenjuje, i to na sledećim regijama:

Da li je bolno aplikovanje botulinum toksina?

Ne, nije bolno jer se pre tretmana mesta aplikacije namažu kremom ili gelom sa anestetikom. Osobe koje imaju nizak prag bola možda će opisati da su osetili blag, ali lako podnošljiv bol.

Ponekad tokom ubrizgavanja može biti prisutan osećaj peckanja ili blage nelagodnosti, ali se postupak brzo završava. 

Trajanje efekta

Trajanje efekta botulinskog toksina je individualno
Trajanje rezultata je uvek individualno ali u proseku je 6 meseci

Prvi efekti se vide nakon 3 dana, dok se konačan izgled vidi posle dve nedelje. Rezultati u proseku traju od tri do šest meseci, ponekad i do osam. U tom periodu toksin se “troši” i mišić ponovo dobija mogućnost kontrahovanja i pravljenja bora, pa se preporučuje ponavljanje tretmana.

Svakako je trajanje individualno, a najpouzdanije informacije o učestalosti tretmana daće izabrani terapeut, odnosno lekar specijalista na osnovu vaših jedinstvenih osobina.

Prednosti primene

Prednosti aplikacije botulinskog toksina su višestruke:

  • Lakša i bezbednija primena u poređenju sa hirurškim tretmanom, nema opšte anestezije i oporavak je kraći.
  • Neinvazivnost, primena botulinskog toksina je bezbolna i brza.
  • Privremeni efekti omogućavaju pacijentima da imaju kontrolu nad svojim izgledom, svaka nova aplikacija daje mogućnost novih korekcija.
  • Jačanje samopouzdanja se postiže veoma brzo zahvaljujući efikasnim rezultatima  poboljšanja izgleda.

Rizici i mere predostrožnosti

Tretman botulinskim toksinom nosi minimalne rizike jer spada u neinvazivne metode, a primena se ne preporučuje kod:

  • Trudnica i dojilja
  • Osoba sa spuštenim kapkom (ptoza)
  • Pacijenata sa neuromišićnim oboljenjima
  • Osoba koje koriste miorelaksante ili su na terapiji antibiotikom
  • Osoba koje imaju dokazanu alergiju na jaja
  • Ako postoji infekcija regije koju treba tretirati

Mere predostrožnosti podrazumevaju izbor iskusnog i stručnog lekara iz oblasti estetske hirurgije, ili dermatologije, koji će svojim znanjem i već dokazanim uspesima, uraditi tretman uz minimalne rizike. Svakako je prvi korak kontakt i konsultacija sa lekarom specijalistom.

Šta (ne)raditi nakon tretmana?

Preporuke šta uraditi a šta ne nakon aplikacije botulinum toksina
Smernice za negu i ponašanje nakon tretmana dobijaju se od lekara koji je intervenciju uradio

Iako je intervencija aplikacije botulinskog toksina kratkotrajna i rutinska, nakon nje je potrebna određena nega:

  • Mesta aplikacije se ne smeju dirati da ne bi došlo do migriranja aplikovanog sadržaja u susedne regije.
  • Treba izbegavati fizičke aktivnosti u prvih 24 sata, da bi se izbegla mogućnost slučajnog povređivanja ili pomeranja sadržaja.
  • Ne treba uzimati analgetike minimum 24 sata, po mogućstvu i par dana.
  • Ne treba konzumirati alkohol jer može pogoršati eventualne modrice.
  • Ne treba spuštati glavu prvih 4 sata, niti spavati na stomaku sa glavom utisnutom u jastuk
  • Nega lica i šminkanje bez grubih pokreta je dozvoljeno nakon 24 sata.

Botulinum toksin cena 

Svakako broj regija i veličina površine koja se tretira utiče na formiranje cene. Na cenu utiče i nabavna cena Botoxa kao i proizvođač.

Najčešće nedoumice i pitanja o ovom tretmanu

Dodatna pitanja i odgovori o tretmanu botulinum toksinom
Svaka procedura sa sobom nosi mnoštvo pitanja i nedoumica

Verujemo da postoji još pitanja na koje nismo odgovorili, pokušaćemo da razjasnimo bar neka:

  • Nakon tretmana, na mestu uboda mogu se javiti otok, bol i modrice koje prolaze tokom narednih dana.
  • Glavobolja i stanje slično gripu takođe se može definisati kao posttretmanska reakcija.
  • Iako je botulinski neurotoksin jedan od najopasnijih otrova, tretman je potpuno bezopasan jer se primenjuju izuzetno niske doze, daleko ispod donje granice koja ima toksično dejstvo.
  • Ekstremno retko se dešava da osoba stvori antitela na toksin i ne odreaguje na tretman, tada se uglavnom savetuju dermalni fileri. 
  • Botulinski toksin i hijaluronski fileri su dva različita preparata, imaju isti zadatak, ali razlikuju se u načinu delovanja. Botulinski toksin se aplikuje u mišić, on oslabi pokrete tog mišića i dovodi do smanjenja bora koje se mimikom stvaraju i produbljuju. Hijaluronski fileri se ubrizgavaju u neravnine, dodaju volumen i održavaju hidriranost kože, dopunjuju se izborana mesta i izravnava površina kože.
  • U slučaju izostanka željenog efekta, uvek postoji mogućnost promene doze i mesta aplikacije botulinskog toksina.

Botulinski toksin jeste jak otrov, ali primena u estetske svrhe od strane stručnog lica ne nosi značajne rizike čak ni kod višestrukih primena tokom vremena. U svakom slučaju porazgovarajte sa izabranim specijalistom i otkrijte da li je ova terapija pravi izbor za vas.

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Podelite ovu stranicu
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on reddit
Share on tumblr
Share on delicious
Share on stumbleupon
Share on email
Close Menu