fbpx

Etiološki i medicinski pristup problemu prevelikih grudi

SADRŽAJ OVOGA SAJTA JE ZAŠTIĆEN AUTORSKIM PRAVIMA, SVAKO KOPIRANJE, KORIŠĆENJE BILO KOJEG SADRŽAJA, DELA TEKSTA, FOTO ILI VIDEO MATERIJALA JE STROGO ZABRANJENO.

Prevelike grudi (hipertrofija dojki) često zahtevaju smanjenje i podizanje grudi

Pojava prevelikih grudi posebno u dobi kada to nije očekivano, predstavlja veliki problem svim ženama, ali i devojčicama. Naime, hipertrofija dojki, što je stručan izraz za prevelike grudi, je veoma retka medicinska pojava i nastaje kada se konektivno tkivo dojki deformiše i dojke postaju prekomerno velike.

Hipertrofija dojki najčešće se javlja u dva oblika:

  1. Makromastija ili stanje kod kojeg višak tkiva dojke ne prelazi 2,5 kg
  2. Gigantomastija ili stanje kod kog višak tkiva dojke prelazi 2,5 kg

Iako ženama sa malim grudima to zvuči gotovo nemoguće, prevelike grudi mogu postati estetski, ali i zdravstveni problem. O tome najbolje svedoče iskustva sa smanjenjem grudi. Uprkos tome, procedura smanjenja grudi nije potrebna baš svim ženama sa velikim grudima, iako je to prva pomisao velikog broja njih. Stručnost i iskustvo hirurga su u ovakvim konsultacijama ključni, jer postoje brojni faktori koji određuju da li ste kandidat za smanjenje grudi.

Prevelike grudi su u direktnoj vezi sa poremećajem ženskog polnog hormona, prolaktina i faktora rasta u pubertetu ili za vreme trudnoće, ali se može javiti i usled penicilaminske terapije, ekstremnog gojenja itd. Češća je asimetrija dojki gde jedna biva veća od druge i gde uticaj na bradavice dojki može biti individualnog karaktera.

Dodatni problem ženama sa hipertrofijom dojki je što se ona može javiti obostrano ili jednostrano, tj. izazvati izraženu asimetriju dojki. Mada se mala asimetrija grudi smatra normalnom bez obzira na veličinu grudi, u slučaju hipertrofije, sve je više mladih žena, ali i tinejdžerki koje zahtevaju korekciju asimetrije dojki.

 

Vrste hipertrofije dojki

  • Virginalna hipertrofija dojki se dešava kod devojčica i tinejdžerki u pubertetu. Osim prevelikih dojki, simptomi su takođe i crvenilo, svrab, bol i upala dojki. Ovo se obično javlja nakon prvog menstrualnog ciklusa. Moguće su promene na bradavicama i areoli dojki kao i na klitorisu.
  • Gestaciona hipertrofija dojki se dešava na početku trudnoće pacijentkinje ili u periodu između 16. i 20. nedelje trudnoće. Nije retko da ovo medicinsko stanje utiče i na lučenje mleka, osipanje kože dojki i stvaranje infekcija – mastitis. Ovo je posebno moguće prvih mesec dana nakon porođaja.
  • Postoje i druge vrste hipertrofije kao što je hipertropfija kod beba i mlađe dece.

 

Kako nastaje prekomerno uvećanje dojki?

Definicija nastanka nije strogo utvrđena, ali se smatra da preosetljivost na neke hormone može da izazove nastanak ovog medicinskog stanja. Reč je o estrogenu, progesteronu i prolaktinu. Takođe, hepatički i epidermalni faktori rasta u dojkama mogu da izazovu ovakve promene na grudima. Osim pomenutog, genetske promene i aromataza ukazuju na nastanak makromastije tj. gigantomastije.

 

Kako lečiti hipertrofiju dojki?

Tretmani koji bi se okarakterizovali sigurnim i potpuno efektivnim ne postoje. Lečenje podrazumeva različite terapije – tamoksifenom, progesteronom, bromokriptinom i testosteronom. Kada je reč o makromastiji, postoje slučajevi, kao što je izražena visina pacijentkinje, kada hirurški zahvat nije potreban.

Kada je reč o gigantomastiji, često je neophodna hirurška intervencija – ukoliko višak tkiva prelazi dva kilograma. Tada dolaze do izražaja sve prednosti plastične hirurgije, koja rešava zdravstvene i estetske probleme žena sa prevelikim grudima. Takođe, terapije danazolom, antiestrogenom i slabim androgenom pokazale su se efikasnim.

Ukoliko se prekomerni rast dojki desi u adolescenciji obično se teži neinvazivnim tretmanima lečenja kao što su farmaceutske tj. hormonske terapije. Tek nakon što se rast dojki stabilizuje, preporučuje se redukcija dojki, tj. njihovo smanjenje.

Za brojne žene sa prevelikim grudima to se čini kao jedino rešenje problema, ali je činjenica da u zavisnosti od doba pacijentkinje i veličine grudi, nije svaka žena sa prevelikim grudima kandidat za ovu proceduru, jer postoje faktori i razlozi koji nedvosmisleno govore kada ne treba raditi smanjenje grudi.

Takođe, nije redak slučaj da pacijentkinje sa hipertrofijom grudi brinu o ožiljcima nakon operacije, ali savremena estetska hirurgija nudi procedure u kojima se izvodi smanjenje grudi liposukcijom, bez ožiljaka. Da li ćete biti kandidat za ovu proceduru zavisi od vrste hipertrofije, tj. težine viška grudi.

U retkim slučajevima, ukoliko dojke nastave da rastu i nakon redukcije, potpuna mastektomija – otklanjanje dojki može biti jedino rešenje problema, a mnoge žene se nakon ove procedure odlučuju i za rekonstrukciju dojke, gde postoje različite metode, u zavisnosti od želje pacijentkinje i objektivnih faktora.

Bez obzira na to koji oblik hipertrofije dojki imate, za bilo koji način hirurškog lečenja potreban vam je iskusan hirurg, koji vam uliva poverenje i koji će vas ne samo posavetovati, već i pronaći najbolje rešenje za vaš problem. Prof. dr Milan Jovanović je među hirurzima sa najvećim brojem operativnih zahvata smanjenja grudi u našem regionu.

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Piše: plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Plastični hirurg Prof. dr Milan Jovanović

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, je jedan od hirurga sa najvećim iskustvom i jedan od najboljih poznavalaca iz antiaging-a, plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na ovim prostorima.

Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor je preko 330 radova iz oblasti plastične hirurgije koji su prezentovani na mnogim kongresima i štampani u najeminentnijim svetskim časopisima iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Prof. dr Milan Jovanović je jedan od retkih lekara koji je objavio patent iz oblasti plastične hirurgije.

Pročitajte više o hirurgu ili posetite društvene mreže:

Podelite ovu stranicu
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on reddit
Share on tumblr
Share on delicious
Share on stumbleupon
Share on email
Close Menu